Београд+ 15°C
Ниш+ 17°C
Слушајте Sputnik
    Балкан и утицај САД

    „Трамп ће Балкан да препусти Путину“

    © Flickr/ RickyNJ
    Свет
    Преузмите краћи линк
    42919531

    Нови председник САД Доналд Трамп неће бити заинтересован за Западни Балкан, а могуће је чак и потпуно повлачење америчких трупа из тог региона, оцењује немачки политиколог и историчар Зибо Јансен.

    На питање „може ли онда да се догоди да Трамп Западни Балкан потпуно препусти Путину“, Јансен каже да мисли да ће се „он (Трамп) из тих питања потпуно повући“.

    „Он ће то прогласити европским питањем, а с обзиром на то да Европљани ни сами у томе нису јединствени — рецимо, Косово нису признале све чланице ЕУ — то ће, према мом мишљењу, врло јасно ићи у правцу да ће Русија фактички тамо играти убудуће врло јаку улогу или имати утицај“, рекао је Јансен.

    Немачки стручњак оцењује за „Дојче веле“ да је „сигурно оправдан“ страх у Приштини да би могло да дође до поделе Косова.

    „Њима је председник Србије индиректно запретио ратом. Косовско руководство, морамо бити фер и то такође рећи, такође је ратоборно реаговало. На обе стране, дакле, имамо мало тога да видимо што иде у прилог попуштању напетости. Верујем да је то за обе стране и даље веома одлучујуће питање“, рекао је Јансен.

    Он наводи да „косовски Албанци желе цело Косово, а Срби не желе да признају Косово као независну државу и желе власт бар над северним делом“.

    „Ту има много потенцијала за конфликт. То је тренутно спречено тиме што су тамо међународне трупе. Али ако би се оне повукле — за шта наравно увек постоји могућност, да рецимо САД кажу да повлаче свој контингент — онда је питање да ли би Европљани имали воље и да ли су у ситуацији да тамо заиста масовно стационирају трупе, што би онда на крају спречило конфликт“, казао је Јансен.

    Предавач на Институту за Англоамеричку историју на Универзитету у Келну и члан Келнског форума за међународне односе и безбедносну политику на питање немачког међународног радија зашто је баш сада одлазећа администрација у Вашингтону увела санкције председнику Републике Српске Милораду Додику, одговара да је „то добро питање“ и да се „сигурно чекало да би се видело како ће се ситуација развијати“.

    Желело се да се Додику пружи шанса да се можда мало повуче, али он то није учинио, због чега је одлука била да се „покажу зуби“ да не би испали смешни.

    Упитан да ли је могуће да администрација Доналда Трампа укине те санкције, Јансен каже да је то „то врло важно питање“, али да у овом тренутку не жели да се изјашњава.

    „Могу да замислим, с обзиром на то да Русија осуђује те санкције, да Трамп заиста, ако жели нагодбу са (руским председником Владимиром) Путином, у најмању руку неће да следи те санкције“, рекао је немачки стручњак.

    Он тврди да „постоји више начина“ и додаје да „санкције не морају да буду укинуте, оне једноставно не морају да се спроводе“.

    „Не знам у којем ће правцу то да иде, али могу да замислим да је могуће да Трамп то уради као један од корака на Балкану“, казао је Јансен.

    Упитан о Западном Балкану као „региону у којем су интереси Русије и САД често међусобно супротстављени“ и „шта може да се очекује у том региону од Трамповог мандата, а нарочито у светлу будућих односа између Путина и Трампа“, Јансен одговара да „на Балкану још увек имамо мање или више изражене старе националистичке режиме који су, након распада Југославије, тамо у основи водили главну реч“.

    „На то нас је врло јасно подсетио конфликт од пре неколико дана на Косову са српским возом и на другој страни реакција косовски Албанаца. Ту је још и ситуација у самој Босни и Херцеговини са Републиком Српском, а делимично и у Хрватској. До сада је увек било тако да су Запад и САД говорили: Ми желимо да се тај конфликт дугорочно мирно оконча и да се у правом смислу речи побринемо за политичку равнотежу“, рекао је Јансен.


    Он се боји да се „сада, са Путином који има врло јасно интерес да ојача Србе, и на другој страни с Трампом, тамо заиста поново ствара неравнотежа, да би једнострано на крају Срби тамо могли да заоштре тон“.

    Јансен тврди да је проширење НАТО-а за Трампа „другоразредно и трећеразредно питање, а без САД тамо, према мом мишљењу, неће бити битних безбедносно-политичких помака“.

    „САД су увек биле веома важан део у НАТО и ако се оне сада повуку, или делимично повуку, онда Савез, с једне стране, врло јасно губи на значају, а с друге — сва проширења су доведена у питање. А то је, врло јасно, успех за Путина“, сматра Јансен.

    Тврди да је „разговарао са многим људима на Балкану, у Сарајеву, на Косову“, и да му „сви једногласно кажу да би у наредне три до четири године могао да избије оружани конфликт, уколико Запад не покуша да тамо подржи демократско, цивилно друштво“.


    „А ја то у овом тренутку, са изолационистичким тенденцијама Доналда Трампа, не видим“, додао је.

    Упитан да ли „очекује заиста да би Трамп могао да донесе и одлуку о повлачењу америчких трупа“, Јансен одговара потврдно и каже да „то заиста очекује“.

    „Полазим од тога да ће се то догодити. Сада наравно постоји заобилазни пут — морам да будем фер и да кажем и то да нови амерички министар одбране (Џејмс) Матис важи за врло великог заговорника НАТО-а и он је сам био генерал Алијансе. И мислим да се, док је он на тој функцији, тамо може постићи бар делимични успех, а то је да не буду повучени сви војници, дакле не све трупе“, рекао је Јансен.

    Немачки стручњак оцењује да је „питање колико дуго он (Матис) може да се бори против Трампових савезника у Белој кући и појединачним министарствима“.

    „Али средњорочно гледано, полазим од тога да ће трупе бити повучене“, рекао је Јансен.

    Он сматра да би то „био катастрофалан сценарио и за Европску унију и то због тога што би Балкан био препуштен сам себи“.

    „Верујем да те земље више од двадесет година након Дејтонског споразума и 17-18 година након Косовског рата, нису у ситуацији да имају цивилно-демократске структуре и нису у стању да њима самостално управљају. Због тога Запад ту мора да помогне. С тим циљем, Запад мора још више да појача помоћ у смислу демократског развоја“, навео је Јансен.

    Каже да је „ако све то изостане, ситуација црна“.

    „За Европску унију ће то бити веома велики проблем из једноставног разлога што верујем да ЕУ, због сопствене унутрашње кризе, није у стању да питање Балкана сама и суверено реши. То ће бити веома тешко за Европску унију“, закључио је Јансен.

    Заставе Русије и САД
    © Sputnik/ Виталий Аньков

    На питање шта конкретно очекује када је реч о трансатлантским односима након сутрашње инаугурације Трампа и његовог преузимања власти у САД, Јансен је навео да „постоје три тачке за које сматрам да су нарочито критичне“.

    „Једна је наравно економија. Светска економија суштински се базира на слободној трговини, а слободна трговина између Европске уније и САД је притом веома важан аспект. Доналд Трамп то очигледно жели радикално да ограничи, а то значи да би из тога могао да се изроди трговински рат између ЕУ и САД“, оценио је Јансен.

    Друга тачка њему је то што „Трамп, за разлику од председника (Барака) Обаме и министра спољних послова Џона Керија, нема интерес у томе да ЕУ буде ојачана, да ЕУ буде у ситуацији да боље излази на крај са њеним политичким проблемима“.

    „Напротив, он жели да ослаби Европску унију, он такорећи жели да дестабилизује ЕУ и то очигледно у сарадњи са Владимиром Путином који следи сличне интересе тако што рецимо финансијски помаже све могуће деснопопулистичке, деснорадикалне странке у Европи“, тврди Јансен.

    Он верује да се „ту ствара нова осовина, али она која нама Европљанима не може да буде на срцу јер смо ми ту практично у сендвичу“.

    „Трећа тачка, коју у том контексту још морам да наведем, јесте, наравно, НАТО. Он је врло јасно рекао да је НАТО застарео, а то за источноевропске земље, које су се често снажно ослањале на НАТО, није добра вест“, рекао је немачки стручњак.

    Упитан о односу Путина и Трампа, Јансен каже да „генерално гледано, наравно да је добро да дође до попуштања напетости између Русије и САД“.

    „Проблем је само то што ми у Русији имамо аутократског вођу Владимира Путина, који до људских права и демократских вредности мало држи. А у САД сада имамо некога ко такође не узима нарочито озбиљно основне предуслове за демократију и заједнички живот“, навео је Јансен.    

     

    Тагови:
    Балкан, утицај, НАТО, Доналд Трамп, Владимир Путин
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога