Слушајте Sputnik
    Свет
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 360
    Пратите нас

    Повлачење САД из трговинског споразума о Транспацифичком партнерству унело је нову неизвесност када је реч о економској слици на светском нивоу. На берзама су одмах настале турбуленције — долар се повукао, а већину светских тржишта је, наводе агенције, уздрмала је сумњичавост.

    Амерички председник Доналд Трамп је потписивањем указа о повлачењу из ТПП-а уједно испунио обећање из кампање — да ће прекројити трговинску политику САД већ у првим данима мандата и поручио грађанима да је у питању „велика ствар за америчког радника“.

    Стручњаци тврде да ће се ова мера највише одразити на велике компаније, попут једног од највећег произвођача спортске опреме „Најки“, па све до произвођача рачунара. Са друге стране, у највећем добитку биће америчка средња класа, будући да ће излазак САД из ТПП-а значити и крај процеса селидбе америчких радних места у југоисточну Азију. Таквог мишљења је и директор центра за интеграциона истраживања Евроазијске развојне банке Јевгениј Винокуров.

    „Требало би признати да има логике и у аргументима присталица ТПП-а, који говоре о јачању конкурентности одређених бранши америчке индустрије, на пример фармацеутске индустрије и ИТ сектора. Стога, није све црно-бело. Али за Русију и Евроазијску економску унију пропаст ТПП-а би сигурно био велики успех. Да је дошло до реализације Транспацифичког и Трансатлантског партнерства, Евроазијска економска унија би могла да се нађе у изолацији јер би правила игре на светском тржишту диктирале Сједињене Државе и њихови партнери. Сада постоји шанса да Русија наметне своја правила игре и форсира идеју формирања зона слободне трговине“, тврди он.

    Винокуров додаје да је овај процес већ у току — ступио је на снагу споразум о слободној трговини са Вијетнамом, који је уједно и члан Транспацифичког партнерства, а Русија разматра могућност сличних споразума и са Тајландом, Сингапуром, Јужном Корејом и Чилеом.

    Међутим, саветник за страна улагања Махмут Бушатлија сматра да ова одлука није неочекивана, будући да су на власт дошли републиканци који су далеко радикалнији и конзервативнији од демократа и склонији решавању унутрашњих проблема.

    Махмуд Бушалија, саветник за развој и инвестиције.
    © Sputnik /
    Махмуд Бушалија, саветник за развој и инвестиције.

    Сада ће читаво то удружење, према његовим мишљењу, практично постати врло лабаво, стога ће се неминовно све те земље окренути Кини и Русији, а могуће и Индији, што ће резултирати да се досадашња слика промени. Америка, са друге стране, тврди он, неће имати велике економске проблеме, јер тамошњи протекционизам, који ће се појачати, утицаће на повећање радних места, а друге земље ће бити присиљене да улажу у Америку, баш као што су својевремено то били Јапанци.

    Упитан да ли ће Русија и Кина успети да профитирају из овог потеза Трампа, Бушатлија тврди да је рано говорити о томе, иако сматра да ће доћи до одређене прекомпозиције интересних сфера. Како је рекао, за републиканце је већ одавно карактеристично да су се далеко лакше споразумевали са Совјетима него што су то чиниле демократе.

    „Очекујем да ће се тим путем и наставити, да ће Америка и Русија имати боље односе него до сада, иако ће се питање сарадње мало теже покренути, јер би тај који покреће причу морао први да изговори своје захтеве, а то се у тим врстама договора нерадо чини. У сваком случају, Америка ће сада настојати да раздвоји Кину и Русију, јер ако се те две земље удруже, постаће огромна сила која ће привлачити друге државе које ће у њима тражити излаз, а неће се више улизивати Америци и у њој тражити спас“, истиче он.

    Када је реч о источној Европи или пак о Србији конкретно, Бушатлија сматра да ће наша земља бити, као и увек, колатерална штета. Како каже, још увек није познато на који би се начин тај потез Трампа одразио, јер ће све то зависити од тога како ће се велике силе договарати.

    „Можемо проћи и добро и лоше, а исто се то односи и на целу источну Европу, укључујући и Украјину и Пољску. Додуше, ова одлука ће се можда највише одразити на Балтичке земље, с обзиром на то да су управо оне приоритет и Русији и Америци, како би се смириле тензије на северу, док Балкан ипак потресају искључиво унутрашње тензије“, каже он.

    Говорећи о Европи генерално, Бушатлија сматра да она није на добром економском путу већ десетинама година. Главни проблем представља демографија, будући да Европа нема довољно радне снаге да се развија довољним темпом као што је то случај у Кини и Индији. Затим, начин на који се ширила Европа је неоимперијални, а источна Европа је примљена испод сваког критеријума, што је довело до таквих поремећаја да су сад унутар Европе постоје три мање Европе по нивоу развијености, а то никако није идеал заједничког живота у којем имате слободну размену радне снаге и капитала, услуга и роба.

    Мехмут Бушатлија тврди и да те земље које остају унутар ТПП-а могу наставити да сарађују, како би лакше комуницирале са Кином, с обзиром да је једноставније постизати резултате када је више земаља уједињено, иако то истовремено може деморализовати добар број чланица, што би резултирало одумирањем споразума. У сваком случају, додаје он, све је то још далеко, јер сада предстоји период раскидања многобројних уговора, што се може упоредити са процедуром изласка Велике Британије из ЕУ. 

    Саветник директора компаније „Откритије брокер“ и стручњак за макроекономију Сергеј Хестанов тврди да се сада под знак питања ставља и опстанак Трансатлантског партнерства, јер је чињеница да ће излазак Америке из ТПП-а повећати број противника сличног споразума са Европом.

    Тагови:
    излазак, партнерство, последице, анализа, ТПП, Махмут Бушатлија, САД, Кина, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога