Слушајте Sputnik
    Минхенска конференција о безбедности

    Закључци Минхенске конференције: Запад опрезно чека на Русију у Сирији

    © Sputnik / Григорий Сысоев
    Свет
    Преузмите краћи линк
    0 121
    Пратите нас

    Изузетно напетом расправом око ситуације у Сирији завршена је тродневна Минхенска конференција о безбедности на којој је очигледно постало да учесници желе учешће Русије у процесу проналаска решења за сиријску кризу.

    Истовремено, тачни параметри учешћа Москве не могу бити дефинисани без стабилизације режима прекида ватре у земљи, али и конкретне позиције нове америчке администрације када је реч о сиријској стратегији.

    У расправи су учествовали специјални изасланик УН за Сирију Стафан де Мистура, специјални представник САД у коалицији за борбу против ДАЕШ-а Брет Макгурк, шеф Националне коалиције сиријских револуционарних и опозиционих снага Анас ел Абда и шеф међународног комитета Савета федерације Русије Константин Косачов.

    Резултати Женеве и примирје

    Де Мистура је указао на то да је неопходно увести потпуно примирје за време преговора како би они били што делотворнији.

    „Уколико будемо постигли потпуно примирје, пропраћено испоруком хуманитарне помоћи, то ће допринети постизању бољих резултата на женевским преговорима“, рекао је он.

    О потреби да се успостави примирје говорио је и Макгурк, који је истакао да у режиму прекида ватре види шансу да се сиријски процес доведе до краја.

    О намерама да се конструктивно разговара у Женеви говорио је и представник опозиције Анас ел Абда, који је рекао да ће се опозиција обавезати на прелазак на политичко решење, које ће ставити тачку на сиријски конфликт.

    Од Америке се чека став

    „Једна ствар која ми сад недостаје јесте објашњење америчке стратегије, како бих направио равнотежу и упоредио са осталим стратегијама“, рекао је Де Мистура. 

    Према његовим речима, став Американаца је други по важности фактор како би се прешло на проналазак политичког решења у земљи.

    Ипак, Макгурк каже да САД не виде једноставно решење за Сирију. „Немогуће је пронаћи решење за Сирију за само неколико дана, иако та вест може многе да разочара“, додао је он.

    Астана није алтернатива Женеви

    О томе да преговори у Астани, које су иницирали Русија, Иран и Турска, не представљају алтернативу женевском процесу говорили су практично сви учесници дискусије.

    „Ми никада нисмо сматрали Астану алтернативом Женеви“, рекао је Косачов, док је Де Мистура додао да су преговори у Астани далеко перспективнији него било које друге мировне иницијативе.

    Друга рунда преговора у Астани одржана је 15. и 16. фебруара, када је договорено да се оформи оперативна група за праћење примирја у Сирији уз учешће Русије, Ирана и Турске.

    „Подржали смо процес у Астани јер се он тицао одређене теме, а то је пре свега успостављање и праћење примирја, као и мере за успостављање међусобног поверења и допремања хуманитарне помоћи“, рекао је он.

    Макгурк се, међутим, осврнуо и на питање сарадње Русије, Турске и Ирана рекавши да је она изузетно важна, јер те земље представљају најважније факторе у региону.

    Коалиција Русије и САД

    Макгурк је признао да Москва настоји да се у Сирији постигне деескалација сукоба, иако су САД и даље скептичне када је у питању руски утицај.

    „Ми признајемо да је Русија покушала да реализује одређене ствари када је реч о деескалацији сукоба. Међутим, уколико САД покушају да успоставе сарадњу са Русијом о Сирији, појавиће се нова питања око тога какве могућности ће имати Русија да утиче на саму ситуацију“, рекао је амерички представник. 

    Макгурк је такође истакао да САД имају искуства када је реч о сарадњи са Москвом на питању сиријске кризе, између осталог захваљујући читавој серији преговора између бившег америчког државног секретара Џона Керија и министра иностраних послова Русије Сергеја Лаврова, када је било договорено примирје, које је потом пропало.

    „Америка и Русија су биле гаранти примирја, међутим испоставило се да су обе земље биле увучене у игру регионалних сила“, прокоментарисао је он иако није прецизирао како би то могло да се избегне у будућности.

    Има ли Иран оружје?

    Поред Сирије, једна од тема Минхенске конференције било је и питање Ирана. Шеф иранске дипломатије Мухамед Џавад Зариф је на скупу поновио да Техеран нема намеру да прави нуклеарно наоружање.

    „Ми не намеравамо да правимо нуклеарно оружје, будући да ће то трајати изузетно дуго. Наступило је време када је неопходно уништити нуклеарно оружје у целом свету, а не размишљати о томе ко би се још могао прикључити том клубу нуклеарних земаља“, истакао је он.

    Многи нису поверовали у Зарифове речи, а министар иностраних послова Саудијске Арабије Адел ел Џубеир је прокоментарисао да би Иран требало да промени своје понашање јер је са том земљом, како је рекао, изузетно тешко сарађивати.

    „Не можемо да игноришемо шта Иран чини у региону, не смемо да затварамо очи на чињеницу да ирански устав позива на извоз револуције. Како је могуће сарађивати са земљом која жели нас да уништи? Док год Иран не промени своје понашање и принципе на којима је основана иранска држава, са њом ће бити немогуће сарађивати“, истакао је Џубеир.

    Републикански сенатор Линдзи Грем је такође оптужио Зарифа да лаже, рекавши да је „Иран покушавао да произведе нуклеарно оружје, а ако каже да није, то значи да лаже“.

    „Заједно са другим републиканцима предлагаћу санкције против иранског режима због његових покушаја да дестаблизују Блиски исток и због тестирања ракета, што представља кршење резолуције УН“, додао је.

    Тагови:
    дискусија, сиријски конфликт, нуклеарно оружје, Минхенска конференција о безбедности, Брет Мекгурк, Стафан де Мистура, Константин Косачов, Саудијска Арабија, Сирија, САД, Иран, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога