„Што се тиче саопштења о хекерском арсеналу ЦИА, наравно да смо их видели, читали… Полазим од тога да, према саопштењу медија, експерти сматрају ове информације истинитим. Изгледа као да су одговарајућа лица у америчкој администрацији забринута због овог цурења — сматрају га цурењем, а не измишљотином — и предузеће одговарајуће мере како се то више не поновило. Међутим, говорећи о чињеницама, приморани смо да узмемо у обзир све то што је објављено“, рекао је Лавров на прес-конференцији са шефом немачке дипломатије Зигмаром Габријелом у Москви.
У Кремљу сматрају да информације Викиликса о „прислушкивању“ председника Русије Владимира Путина заслужују пажњу, рекао је прес-секретар руског председника Дмитриј Песков.
Како је раније Викиликс навео, у новој серији података које је ЦИА сматрала строго чуваном тајном, амерички обавештајци су користили „пет локација за тајно слушање“.
Они су све те локације називали „Џепни Путин“ (pocket Putin) и користили су их за прислушкивање рачунара и телефона, у које су претходно убацивани „злоћудни софтвери“.
Локације за прислушкивање су биле постављене на серверу ЦИА, а екипа људи која је оперисала њима је запослена у Оперативном одељку за подршку, који постоји као посредник између оперативног особља ЦИА и особља за техничку подршку ЦИА.
CIA has 5 test covert 'listening post' servers called 'PocketPutin' https://t.co/Qre3P18fIv pic.twitter.com/rAWjysK5Vy
— WikiLeaks (@wikileaks) March 8, 2017
Све то је функционисало тако што агенти ЦИА издају захтеве после чега долази до хакерских напада, преко низа локација, укључујући и „Џепног Путина“.
Викиликс није објавио где су коришћене локације за прислушкивање са именом руског председника, као ни шта су прикупљале, али се истиче да је сврха била „надгледање и комуникација са злоћудним софтверима који су нападали рачунаре и другу опрему“.
Наводно је Оперативни одељак за подршку своје пројекте називао „најцрњим ’тројанцима‘ и алатима за прикупљање података“.
