Слушајте Sputnik
    Свет
    Преузмите краћи линк
    Пише
    3220
    Пратите нас

    Алеп је био на насловним странама свих листова, предмет свих дискусија у Савету безбедности Уједињених нација, причало се о хуманитарној кризи у том граду. Сада, међутим, нико не спомиње Мосул, где је такође хуманитарна криза, и то много већих размера него у Алепу, а у СБ УН нико не дискутује о проблему Мосула.

    Пре тачно шест месеци почела је офанзива ирачке војске, курдских јединица Пешмерги и коалиције на челу са Сједињеним Америчким Државама на град Мосул, који се сматра једним од највећих упоришта џихадиста Исламске државе, односно ДАЕШ-а.

    Иако је изгледало да ће џихадисти, бројчано и војно надјачани, брзо положити оружје, они су неочекивано пружили снажан отпор, а на стотине хиљада цивила држали су као таоце и користили као живи штит.

    Према подацима Уједињених нација, од почетка битке за Мосул 493.000 људи напустило је овај град, остављајући готово све за собом, а претпоставља се да се око пола милиона цивила и даље налази у деловима града који су под контролом ДАЕШ-а. Они који су остали живе у изузетно тешким условима, без хране, воде и лекова које је хуманитарним организацијама изузетно тешко да доставе у ратно подручје. Такође, у сталном су страху од џихадиста, али и ваздушних напада и могућности да се нађу на мети унакрсне ватре ирачких снага и милитаната.

    Зашто се битка за Мосул, која је требало да траје свега неколико недеља, одужила на шест месеци? Војно-политички коментатор Мирослав Лазански за Спутњик каже да је очигледно да је Исламска држава у Мосулу показала своју виталност, а да је са друге стране питање колико је западна коалиција искрена у борби против Исламске државе.

    „Не могу да схватим да ирачка војска у садејству америчке авијације и америчких специјалних снага које су тамо присутне не може да скрши отпор Исламске државе у Мосулу. Мало ми је чудно зашто се то наставља и да ли се ситуација око Мосула заправо држи у таквом стању да би се одатле регрутовале снаге за Сирију? То показује и да ирачка војска нема кохезивност или да једноставно није заинтересована да гине за тај крај“, каже Лазански.

    Према његовим речима, чињеница да америчке специјалне јединице заједно са ирачком војском не могу да изађу на крај са џихадистима говори у прилог томе да сви тактизирају.

    „То око Мосула неће ићи тако брзо, јер је очито да се Ирачанима не гине. Чим имате страну интервенцију на свом терену војска ће рећи — ’Нека странци то одраде уместо нас, што бисмо ми гинули? Странци ће једног дана да оду, а ми треба да останемо господари, а господари вреде само живи. Мртви не‘. Дакле, имамо мањак мотивације ирачке војске да тамо напредује, док се, са друге стране, не гине ни Американцима, јер ће се свака већа погибија америчке војске у Ираку директно сручити на рачун Доналда Трампа“, објашњава Лазански.

    У Мосулу су, каже Лазански, испреплетани бројни интереси, а ситуација у том граду, у поређењу са сиријским Алепом, показује сву хипокризију западне јавности.

    „Алеп је био на насловним странама свих листова, предмет свих дискусија у Савету безбедности Уједињених нација, причало се о хуманитарној кризи у том граду и тражило да се помогне људима који умиру. Сада, међутим, нико не спомиње Мосул, где је такође хуманитарна криза и то много већих размера него у Алепу, а у СБ УН нико не дискутује о проблему Мосула нити је тај град на радару тог тела. Ситуација у Мосулу је најбољи доказ хипокризије Запада када је у питању борба против Исламске државе“, категоричан је Лазански. 

    Иначе, ирачке снаге јуче су покренуле нову офанзиву против припадника ДАЕШ-а у старом граду у Мосулу, а борбе се воде од куће до куће. Према речима неименованог ирачког званичника, припадници ДАЕШ-а сада изводе самоубилачке нападе на мотоциклима, па ирачке снаге морају да воде рачуна о свакој кући како би избегли нападаче са експлозивом на двоточкашима.

    Тагови:
    Даеш, Мосул, алеп, свет
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога