Слушајте Sputnik
    Вакцине

    Ретко ефикасна појава у историји човечанства

    © REUTERS / Ricardo Moraes
    Свет
    Преузмите краћи линк
    4419

    У развијеним земљама Европе и у САД све су учесталије појаве локалних епидемија малих богиња и других заразних болести за које постоје вакцине. Овај феномен се јавља руку подруку са глобалним повећањем броја противника вакцинације.

    У Европи и САД је појава малих богиња у директној вези са смањеним бројем вакцинисане деце. Ова болест се може спречити ако се особе на време вакцинишу.

    „Мало је шта у историји човечанства било тако ефикасно као вакцинација. Данас практично нема вакцине која изазива било какав нежељени ефекат, осим можда вакцине против туберкулозе. У целини гледано, све вакцине су безбедне, ефикасне и немају озбиљније нуспојаве“, објашњава за Спутњик мексички имунолог и педијатар Франсиско Еспиноза.

    Управо је вакцинација омогућила многим регионима света да се изборе са озбиљним и масовним опасностима по здравље становништва, попут дифтерије или тетануса. Мале богиње, али и овчије богиње могу бити спречене ако се вакцинација обави на време. Чак се и оболевање од грипа може спречити благовременом вакцинацијом, а имунолози применом стручних метода могу да предвиде који ће сојеви вируса харати у наредном периоду. Зашто онда долази до појаве локалних епидемија, односно зашто опада број родитеља који своју децу благовремено вакцинишу?

    Еспиноза подсећа на сада већ чувени чланак који је објавио медицински часопис „Лансет“ деведесетих година прошлог века, у ком аутор надугачко пише о томе како постоји директна веза између појаве аутизма код деце и вакцинације. Касније се испоставило да је сва аргументација била фалсификована, а сам аутор је постао персона нон грата у стручним научним круговима.

    „​Овај чланак је довео до тога да све већи број људи почне да избегава вакцинисање деце, посебно у САД. Временом је овај покрет, нажалост, запљуснуо и Јужну Америку“, подвлачи педијатар.

    Активисти покрета који се залаже против вакцинације инсистирају и даље на томе да постоји веза између вакцинације и развоја аутизма. Они сматрају и да би људски организам требало самостално да се бори против инфекција уз помоћ сопствене имунолошке реакције.

    „Због оваквих ставова смањује се број становника који су обухваћени програмом обавезне вакцинације, а без кључне квоте вакцинисаних расте опасност од избијања већих епидемија. Тако се међу онима који нису вакцинисани у Јужној Америци све више шири велики кашаљ, болест коју изазива бактерија bordetella pertussis. Нажалост, аргументи присталица покрета против вакцинације нису поткрепљени научним доказима“, истиче мексички имунолог.

    Према подацима Светске здравствене организације, друштво се сматра заштићеним од појаве великих смртоносних епидемија ако је квота вакцинисаних 95 одсто укупног броја становништва. Проблем представља и то што за неке од ових болести које се могу спречити вакцинацијом нема лека ако до оболевања ипак дође.

    Неке европске земље попут Румуније и Италије немају довољан број вакцинисаних. У Италији постоји политички покрет, који чак има своје представнике у парламенту, а који се интензивно бори против вакцинације.

    Неки ће рећи да вакцине имају нежељене ефекте. Међутим, ти ефекти нису озбиљни (колико последице од оболевања), јер се, на пример, ради о повишеној температури или црвенилу и локалном запаљењу на кожи у области где је извршена вакцинација.

    „Понекад се јавља и пролазна алергијска реакција на неке од компоненти вакцине, али то је заиста ретко. Неке реакције се тичу нервног система, на пример појава Гијен-Бареовог синдрома. Али то се дешава заиста ванредно ретко (један случај у милион) и са медицинске тачке гледишта, постоје много озбиљнији проблеми“, истиче Еспиноза.

    Постоје механизми којима се контролише систем вакцинисања. Циљна група је се „разбија“ на мање групе од 50.000 људи, односно деце. Не само здравствене установе, већ и друге надлежне службе надгледају и контролишу спровођење обавезне вакцинације. Контрола би требало да се спроводи константно.

    Постоји много противника фармацеутске индустрије уопште. Међутим, према речима мексичког имунолога, „иако фармацеути заиста веома интензивно лобирају за све своје производе, увек постоји противтежа у виду надлежних служби у свакој држави“.

    Интересантно је чак да је данас више људи вакцинисано у Јужној Америци него у САД. У многим јужноамеричким државама вакцинација је обавезна, за разлику од, на пример, Шпаније, где се ова мера спроводи на добровољној основи. Управо зато и не чуди што је Мадрид у последње време имао посла са неколико случајева епидемија болести за које се веровало да су искорењене.

    „Говоркања и ширење нетачних информација су узели маха. Касније се испоставља да је младе родитеље испрепадао неки тамо комшија разним причама. Пошто је вакцинација код нас добровољна, а не обавезна, није ни чудо што имамо проблем“, објашњава Рут Фигероа, представница групе за изучавање проблема вакцинације Шпанског друштва клиничке микробиологије и инфектологије.

    „Сматрамо да је дечја парализа искорењена. До тога је дошло захваљујући вакцинацији, а не зато што је болест сама од себе ишчезла. Болести ће увек постојати, али зашто боловати ако то можемо избећи“, закључује Фигероа.

    Тагови:
    вакцине, свет
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога