„То није став Европе“, одговорио је дипломата на питање како се европске земље односе према америчкој изјави о изради додатног споразума за Заједнички свеобухватни акциони план.
„Ми не расправљамо о додатном споразуму, већ о питањима која излазе из оквира Акционог плана“, истакао је саговорник агенције.
Притом он није искључио могућност да се убудућe развије нови споразум који би учврстио одређене одредбе актуелног договора.
Све у свему, говорећи о преговорима са Американцима, он је додао да је засад „прерано говорити шта ће произаћи из овога“.
Тренутно САД и „европска тројка“ (Велика Британија, Француска и Немачка) преговарају у оквиру недавно формиране радне групе, чији је задатак да разговара о споразуму са Ираном. У јануару ове године амерички председник Доналд Трамп запретио је да ће се повући из нуклеарног споразума уколико европске земље не буду могле да „исправе монструозне недостатке споразума“.
Стејт департмент је раније назвао радну групу „последњом шансом“ за очување споразума, а ако европски савезници одбију да раде са Вашингтоном на споразуму са Ираном, САД више неће продужавати режим укидања санкција Техерану. Стејт департмент је нагласило да „ако у било ком тренутку председник одлучи да је немогуће постићи договор, САД ће одмах изаћи из споразума“.
Иран и „шесторка“ међународних посредника (Русија, САД, Велика Британија, Кина, Француска и Немачка) закључили су 14. јула 2015. историјски споразум о решавању дугогодишњег проблема иранског нуклеарног програма — Заједнички свеобухватни акциони план, чија имплементација скида са Ирана економске и финансијске санкције које су раније увели СБ УН, САД и Европска унија. План је ступио на снагу 16. јануара 2016. године.
