Слушајте Sputnik
    Лабораторија

    Ово је логика агресора: Прво бомбардуј, па тражи доказе

    © Fotolia / Romaset
    Свет
    Преузмите краћи линк
    Јована Вукотић, Милош Ћурчин
    2232

    Мисије Организације за забрану хемијског оружја, попут ове која би требало да покрене истрагу у Думи, обично се састоји од десетак чланова — хемичара који прецизно узимају узорке, лекара, стручњака за безбедност и на крају логистичара чији је задатак да обезбеде превоз материјала тако да нико други евентуално не буде отрован, објашњавају стручњаци.

    Раније је најављено да ће стручњаци Организације за забрану хемијског оружја (ОЗХО) у Источну Гуту, тачније у Думу, где је наводно извршен хемијски напад на цивиле, стићи у среду, али они су већ данас тамо. Руске и сиријске власти саопштиле да су сви услови испуњени како би њихов боравак и рад у том делу Сирије био апсолутно безбедан.

    Међутим, многи стручњаци доводе у питање сврсисходност целокупне истраге будући да је напад на Сирију од стране САД, Велике Британије и Француске већ спроведен у дело, самим тим нејасно је шта би резултати истраге могли да промене. Токсиколог Радомир Ковачевић са Института „Др Драгомир Карајовић“ тврди да је истрага требало да буде извршена доста раније, али пошто је она уследила тек сада, онда се свакако треба придржавати већ прописаних процедура.

    Како објашњава, првенствено је неопходно да се прецизно утврди ко чини састав мисије и шта је њена реална агенда, како би се утврдила њена објективност. Потом, мисији морају бити предати сви подаци о наводном хемијском нападу и то од стране оног ко је ту информацију првенствено и објавио, дакле од НАТО-а, а онда и подаци којима располаже званични Дамаск. Истражитељи тек онда, када стигну на терен, морају да скупе податке и од оних који су нападнути.

    После свега тога, указује Ковачевић, на ред стижу лекари, јер након евалуације ситуације треба извршити клиничке прегледе оболелих како би се утврдило шта је узрок евентуалних тровања или болести и прецизирало за којом супстанцом се трага. Свака материја, објашњава он, има своје име и презиме, своје биолошке последице, самим тим свима је јасно које знакове треба тражити.

    „Статистика каже да ако су пријавили неколико десетина мртвих, то значи да је контаминирано неколико стотина хиљада људи, што такође значи да болнице морају бити пуне, што значи да је мисија ОЗХО прилично окаснила, тачније неопходно је било покренути истрагу непосредно након напада како би пронашли живе људе по болницама. Међутим, верујем да је овде реч о инсценираној акцији, те да неће пронаћи никога у болницама. Чак и они који се тамо налазе верујем да неће имати никакве клиничке знаке да су оболели од хемијских супстанци“, оцењује.

    Ковачевић је тренутну ситуацију у Сирији упоредио са нашом земљом, будући да је Србија изузетно лоше прошла те 1999. године када је Пројекат УН за животну средину лажирао прва три извештаја о контаминацији територије након бомбардовања од стране НАТО-а. Тек је четврти извештај био колико-толико објективан, јер се Србија наметнула и укључила у истражни процес.

    Међутим, када се сагледа политички угао целокупне ситуације, бивши инспектор УН у Ираку и специјалиста за хемијско оружје Антон Уткин мишљења је да је са истрагом прикочено јер је јасно да у УН највећим делом седе представници англосаксонских држава, односно да у УН по том питању доминирају западне државе. 

    Стога је јасно, како истиче, зашто су отезали са одлуком о слању мисије, односно инспектора ОЗХО у Думу. Осим тога, наводи Уткин, Извршни савет у оквиру ОЗХО је гласао против тога да инспектори обаве преглед места наводног напада у Думи, другим речима, западне државе су већ два пута на званичном нивоу опструисале излазак инспектора на терен. Тек треба видети, указује Уткин, колико ће још времена бити потребно инспекторима да прикупе сав неопходан материјал како би се потом он пребацио у лабораторије.

    Иако је наизглед олакшавајућа околност да у оквиру ОЗХО раде стручњаци и из других земаља, Уктин подсећа да они не могу истовремено бити запослени и у огранима држава из којих потичу, и у тој организацији, због сукоба интереса. Али, како истиче, у сваком случају након свих тих корака прикупљања узорака следи најважнији део, који мора бити изузетно објективан како би се утврдила истина.

    „Узорци се најпре шаљу у Хаг, у седиште ОЗХО, а потом у такозване референтне лабораторије, које сваке године изнова морају да прођу одговарајућу сертификацију. ОЗХО узорке са терена шаље у две лабораторије, које обично проверавају присуство хемијских, али и биолошких примеса. Стога, пошто се ради о две различите хемијске и две различите биолошке лабораторије, узорци бивају проверавани у чак четири лабораторије. На резултате тих тестова и експеримената обично се чека близу две недеље и они се потом враћају у седиште ОЗХО, где Технички секретаријат резимира целу процедуру и резултате, након чега подноси извештај Извршном савету“, прецизира Уткин.

    Иначе, нешто раније се огласио стални представник Русије при УН у Женеви Генадиј Гатилов који је оценио да су руски стручњаци већ спровели истрагу у Источној Гути, те да нису пронашли никакве трагове коришћења хемијског оружја. Самим тим, оценио је он, ничим изазвана агресија западне коалиције утицала је искључиво на повећање тензија у већ разореној Сирији и ставила по знак питања целокупну судбину даљих политичких преговора за проналазак мира у земљи.

    Тагови:
    хемијски напад, Дума, истрага, ОЗХО, УН, Сирија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога