Имајући у виду да у региону живи око 25 милиона људи, то значи да сваки четврти поседује малокалибарско наоружање, каже директорка Београдског центра за безбедносну политику Соњу Стојановић Гајић.
Навела је да неке процене показују да је Србија чак и испред САД по броју легалног наоружања, те да постоји и велики број нелегалног оружја које је остало из ратова на простору бивше Југославије и вишкова из комунистичког доба, које није уништено и који је на црном тржишту.
Тај проблем је, каже Стојановић Гајићева, ЕУ препознала у својој стратешкој процени организованог криминала.
„Европол је први пут у последњој процени организованог криминала малокалибарско наоружање, муницију, експлозиве и њихову илегалну трговину ставио као један од првих десет приоритета у ЕУ и експлицитно навео као подручје са ког тај проблем потиче наш регион“, навела је Стојановић Гајићева. То је, додаје, зато што се и оружје из овог региона користило за терористичке нападе у Паризу.
„Француски експерти чак кажу да сваки трећи осумњичени за илегалну трговину оружјем у Француској потиче из Србије“, навела је она.
Како је рекла, то је проблем који боли ЕУ, али и наше грађане јер се дешавају немили инциденти да деца страдају због оружја које њихови родитељи држе у поседу, а све је учесталије насиље у породици са трагичним исходом где се поседовање оружја сматра додатним ризиком по жртву.
На трибини „После Лондона: Куда даље са Берлинским процесом?“, на којој се дебатовало о дометима недавног самита у Лондону, Стојановић Гајићева је рекла да је на том самиту усвојена мапа пута која се односи на малокалибарско оружје и муницију за коју каже да је комплементарна обавезама које Србија има у приступању ЕУ, конкретно у поглављу 24 које се односи на безбедност, правду и слободу.
То, каже, подразумева изградњу институција које ће имати бољу аналитику, боље уништавање вишкова наоружања и истраживање илегалне трговине, али и превенцију како би се смањила потражња за оружјем у региону, као и понуда на црном тржишту.
Танјуг
