Слушајте Sputnik
    Трговински рат САД и Кине

    Њујорк тајмс: Кина све јача и у „америчком дворишту“

    © AP Photo / Koji Sasahara
    Свет
    Преузмите краћи линк
    0 540

    Већи део протекле деценије САД су обраћале мало пажње на Латинску Америку. Уместо тога, усмериле су се на јачање привредних, војних и дипломатских веза са Азијом, као део стратегије администрације тадашњег председника Барака Обаме, да би се сузбио утицај Кине.

    Од како је Доналд Трамп ушао у Белу кућу, САД напуштају тај приступ, повлаче се из трговинских споразума са пацифичким државама, а најближим савезницима у Азији замерају због терета који је Вашингтон преузео на себе ради њихове безбедности.

    За све то време, Кина је дискретно спроводила свој далекосежни план широм Латинске Америке, пише „Њујорк тајмс“ и као пример наводи контролну станицу за сателитске и свемирске мисије коју је кинеска војска изградила у Аргентини.

    Та свемирска станица у Патагонији, вредна 50 милиона долара, почела је да ради у марту, као део кинеског амбициозног плана да пошаље експедицију на тамну страну Месеца. Њена сателитска антена са тањиром висока је као 16 спратова и тешка 450 тона.

    Према писању листа, то је најуочљивији симбол настојања Пекинга да трансформише Латинску Америку према својим потребама што, међутим, директно подрива политичку, економску и стратешку моћ САД у том региону.

    „Њујорк тајмс“ пише да је споразум о изградњи станице постигнут „у тајности“, у време када су Аргентини очајнички биле потребне инвестиције, и наводи да постоји забринутост да би се њоме, иако је дефинисана као цивилна, могли ојачати капацитети Кине да прикупља обавештајне податке на западној хемисфери.

    У време када су САД сматрале неупитним свој примат у Латинској Америци, у свом такорећи „дворишту“, Кина је тамо ширила трговину, давала повољне кредите, градила огромне инфраструктурне пројекте, јачала војне везе и за себе обезбедила многе ресурсе у том делу света, преноси Танјуг.

    Наступ Пекинга догодио се у повољном тренутку. Кинески апетит за нафтом, гвожђем, сојом и бакром из региона помогао је да се Латинска Америка заштити од најгорих последица глобалне финансијске кризе. Кина им је помогла и постигла споразуме који и у наредним деценијама цементирају њену улогу као централног играча у том делу света.

    Трговина између Кине и земаља Латинске Америке и Кариба прошле године је достигла 244 милијарде долара, два пута више него деценију пре тога. Од 2015. године Кина је претекла САД као највећи трговински партнер Јужне Америке.

    Френк Роуз, помоћник америчког државног секретара у време Обаме, за „Њујорк тајмс“ каже да постоји забринутост, јер Кина развија софистицирану технологију за ометање и уништавање сателита. То чине, тврди он, како би отупели америчку војну предност, која је у великој мери резултат предности у свемиру.

    Када је договорена изградња свемирске станице у Патагонији, Аргентини је био неопходан новац да би отплатила милијарде долара дугова. Кина јој је понудила 10,2 милијарде долара за стабилизовање валуте и обећала још толико за ревитализацију запуштене мреже железничких пруга.

    Заузврат, тражили су локацију са које би могли да, и са те стране земљине кугле, прате своје сателите, пре него што пошаљу експедицију на Месец. Уколико би била успешна, та мисија би могла да буде прекретница у истраживању свемира, а потенцијално би утрла пут за експлоатацију хелијума 3, за који научници верују да ће омогућити револуционарно чист извор енергије, пише „Њујорк тајмс“.

    Лист указује и на још неке кораке које су Кинези предузели, а који су изненадили Пентагон. У октобру 2015. године угостили су министре одбране 11 латиноамеричких земаља на десетодневном форуму посвећеном војној сарадњи. Копирајући оно што Американци раде широм света, они су организовали и заједничке војне вежбе, чак и морнаричке у водама Бразила и Чилеа. Ти контакти су омогућили и продају кинеске војне опреме.

    Иван Елис, са америчког Војног колеџа у Пенсилванији, каже да Кина, док следи ту сарадњу, једним оком гледа ка САД, односно ка могућности избијања сукоба са Американцима.

    „Кина себе позиционира у свету који ће бити безбедан за развој Кине. Ако говоримо о свету у 2049. години, из перспективе Латинске Америке, Кина је неоспорно претекла САД кад се ради о апсолутној моћи и величини. Искрено, ако би се одвијао неки конфликт, дошли бисте до тачке да не можете искључити могућност да кинеске снаге оперишу из база у том региону“, каже Елис.

    Свега неколико недеља пошто је кинеска свемирска станица прорадила, САД су објавиле да финансирају изградњу центра за хитне ситуације, такође у Патагонији, тврдећи да те две ствари нису у вези.

    И док Трампова администрација тек треба да артикулише јасну политику према западној хемисфери, Вашингтон је већ послао упозорења земљама тог дела света да не буду сувише блиске са Кином.

    Међутим, „Њујорк тајмс“ преноси и изјаву Жоржа Арбаша, из бразилског Министарства за планирање, да је „непредвидљивост“ Вашингтона онемогућила јаче партнерство САД и Латинске Америке, док је Кина била далеко јаснија када се ради о њеној визији.

    Тагови:
    Трамп, Кина, свет
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога