Слушајте Sputnik
    Хенри Кисинџер

    Ухапсити „руског шпијуна Кисинџера“ – Америка на ивици грађанског рата

    © AP Photo / Richard Drew
    Свет
    Преузмите краћи линк
    21592

    Патријарх америчке спољне политике, „стратег и мудрац“ Хенри Кисинџер нашао се на удару антитрамповске медијске кампање. Сада је управо Кисинџер, кога је до сада било немогуће јавно блатити у угледним америчким медијима, проглашен творцем најстрашнијег злочина у америчкој политици — завере Кремља и Доналда Трампа.

    Агенција Блумберг објавила је скандалозну истрагу у којој се тврди да је управо сива еминенција америчке политике био тај око кога су се окупљали учесници „руске завере“: Доналд Трамп, Џаред Кушнер (зет америчког лидера), руски амбасадор Сергеј Кисљак, па чак и Марија Бутина ухапшена у САД.

    Било је немогуће и замислити да би се неко одлучио да у тај скандал увуче човека Кисинџеровог реномеа. То се, међутим, догодило и представља врло озбиљан сигнал да се америчко друштво и политичка елита налазе на ивици грађанског рата, те да никаква неписана правила више не важе, сматра Иван Данилов, аутор блога „Кримсон алтер“.

    Неприкосновених више нема и ако се након Блумберговог спина тим специјалног тужиоца Роберта Милера званично заинтересује за Кисинџера, то ће значити да је у Америци данас могуће баш све, па чак и насилан сукоб присталица естаблишмента и Трампових истомишљеника, оцењује Данилов.

    У свим периодима постојале су фигуре које не подлежу критици — племенски старци, мудраци, саветници које нико није дирао чак ни у време озбиљних унутарполитичких и међусобних сукоба. А ако се одједном покрене хајка на признате неутралне ауторитете и заслужне старешине, значи да ће бити невоље.

    Важно је схватити, напомиње Данилов, да је сам Кисинџер фигура која увек треба да буде изнад свега, јер сви учесници у политичкој борби разумеју вредност постојања неких снага које себи могу да дозволе да мисле деценијама унапред и да пљују на тренутну политичку или електоралну конјунктуру. 

    Управо захваљујући тако мудрој конфигурацији америчке политичке елите тандем вечно сукобљених Бжежинског и Кисинџера успео је да осигура, на пример, постојаност америчке спољне политике према Кини, почевши од Никсона, закључно с Обамом.

    Америка мења председнике, али политику не

    Владимир Путин је чак објашњавао европским новинарима да се амерички председници мењају, а политика не зато што је одређују људи с актовкама и у тамним оделима који се не мењају након избора.

    Блумбергов спин се заснива на неколико озбиљних оптужби на рачун Кисинџера, који је и пре тога разљутио многе у САД својим састанцима с Путином и Трампом, као и наводним покушајима да уз помоћ америчког председника организује антикинеску алијансу у којој би учествовала Русија.

    „Односи Кушнера с групом повезаном с Русијом почели су од Кисинџеровог ручка“, наводе амерички новинари. Позивајући се на сопствене информације Блумберг саопштава да је у марту 2016. године Трампов зет Џаред Кушнер добио званични позив на ручак од Центра за националне интересе (аналитичког центра који се залаже за прагматично-конструктивне односе с Русијом). На том састанку, одржаном у „Тајм Ворнер центру“ на Менхетну, Кушнера су наводно упознали с Кисинџером који је том светском догађају присуствовао захваљујући свом статусу почасног председника Центра.

    Кушнер се упознао и с Дмитријем Сајмсом, руководиоцем Центра, с којим је касније организовао програмски спољнополитички наступ кандидата Доналда Трампа. 

    Као инкриминишуће околности за организацију чији је покровитељ Кисинџер, а руководилац Сајмс, наведено је управо то што је она имала везе с Маријом Бутином, оптуженом да је покушала да „продре“ у важне америчке некомерцијалне организације и да утиче на њих.

    И не само то, без обзира на то што је Сајмс и другим председничким кандидатима нудио да наступе на платформама његовог центра, ниједан од њих осима Трампа није на то пристао, вероватно због тога што нису желели да се повезују с организацијом коју Блумберг назива проруском, напомиње Иванов. 

    Аутор блога сматра да претпоставка о томе да би структура којој је покровитељ Кисинџер (један од главних америчких стратега у периоду Хладног рата и коаутор Никсонове антисовјетске алијансе с Кином) могла да буде проруска организација може бити логична само у Кафкином роману. То, ипак, не смета америчким новинарима да разбацују управо такве оптужбе.

    Као отежавајућа околност наведено је управо то што је Кисинџеров центар организовао наступ на чијим се маргинама Џаред Кушнер наводно упознао с тадашњим руским амбасадором у САД Кисљаком. Центар га је, наводно, замолио за следећу услугу: да искористе Амбасаду Руске Федерације у САД као незванични (ван контроле америчких специјалних служби и дипломата) канала за директну комуникацију Трамповог тима с Кремљом. 

    Посебну пикантерију у овој ситуацији представља чињеница да, ако се већ Кисинџер оптужује за стварање услова за заверу Трампа и Кремља, онда на разговор у ФБИ обавезно треба позвати Хилари Клинтон и њеног мужа, наводи Данилов. 

    Ствар је у томе, како објашњава блогер, што Кисинџер има посебан статус — није републиканац, није демократа, већ је патријарх америчке политике. Током низа година породица Клинтон је проводила своје зимске распусте заједно с Кисинџером и његовом женом у вили у Доминиканској Републици. 

    Сама Хилари Клинтон је током изборне кампање изјављивала не само да јој је његово мишљење важно, него се и поносила чињеницом да је некада хвалио њен рад као државне секретарке САД.

    Кисинџер је чак померио свечано обележавање свог 90. рођендана, како би клан Клинтонових могао да присуствује празнику. И тај човек с великим везама, непоколебљивим статусом и колосалним заслугама за САД, бачен је медијима да га растргну, уз оптужбу да је, практично, издао државу (или, макар, допринео томе), наводи Иванов. 

    Аутор сматра да је „свет америчке политике сишао с ума“. Да би се „домогао Трампа“ и одузео шансу за нормализацију америчко-руских односа, утицајни део америчког естаблишмента спреман је да положи политички леш Кисинџера на олтар борбе против руске претње. 

    „С једне стране, то може да нам ласка. С друге стране, када се нуклеарна држава урушава и када се у њој руши одавно постављен политички систем, то ни са чим добрим не може да се заврши. Наравно, унутрашњи сукоб у случају његовог преласка у форму грађанског рата наноси колосалну штету самим САД, али то представља ризик и за друге земље, у мањој или већој мери. Светски хегемон доживео је раздвајање личности, понаша се разуздано и прилично је опасан. Његово обуздавање мораће да буде ствар колективног напора, а разговори на ту тему нису чак ни почели“, забринуто закључује Иван Данилов. 

    Тагови:
    сива еминенција, Хладни рат, руско-амерички односи, америчка спољна политика, Џерад Кушнер, Доналд Трамп, Хенри Кисинџер, Збигњев Бжежински, Хилари Клинтон, Русија, САД
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога