Слушајте Sputnik
    Конгрес

    Како је пропала америчка стратегија „ширења демократије“ у Русији

    © AP Photo / Susan Walsh
    Свет
    Преузмите краћи линк
    2155
    Пратите нас

    Истраживачка служба Конгреса САД сматра „забрињавајућим“ резултате рада по питању „ширења демократије“ у Русији, стоји у извештају објављеном на сајту те државне структуре почетком јануара. Већ је свима је јасно да САД обећавају демократију, а у ствари доносе ропство, каже руски аналитичар Александар Асафов.

    Према подацима аналитичара Конгреса, америчка Национална фондација за подршку демократији (НЕД) је 2018. године највише новца потрошила на финансирање разних програма у Руској Федерацији. 

    Конгресна служба је делимичну одговорност за неуспех у ширењу демократских вредности у свету пребацила на администрацију Доналда Трампа, која сматра да су економска и питања безбедности на првом месту. Стручњаци сматрају да покушаји Вашингтона да прошири утицај у другим државама постају неефикасни, јер се друштво мења и таква стратегија више нема утицаја.

    У извештају се истиче да су последњих година више пута „пажњу привукли лоши резултати рада по питању ширења демократије у стратешки важним зонама као што су Русија и Египат“.

    Американци нису пружили детаљнију анализу узрока за неуспех стратегије „ширења демократије“ у Русији, тврдећи да то захтева посебна истраживања. Међутим, како наводе аутори извештаја, позивајући се на ставове већег броја стручњака, подршка Запада грађанским групама које су стајале иза „обојених револуција“ у Грузији, Киргистану и Украјини довела је до тога да се Русија противи покушајима „ширења демократије“.

    Према речима Дмитрија Абзалова, водећег стручњака у Центру за политичку конјунктуру, објављивање лоших резултата је са једне стране покушај вршења притиска на администрацију Трампа, против кога су и даље на снази оптужбе да „ради за Русе“. Са друге стране, према мишљењу стручњака, „фундаментална питања се не решавају само финансирањем“, а методе рада које су оформљене у прошлом веку полако губе своју ефикасност.

    „Такође је вредно напоменути да се контраигра одвија поприлично интезивно. У овој или оној мери већина земаља уводи ограничења по питању спољног финансирања“, рекао је Абзалов.

    Како је објавила истраживачка служба америчког Конгреса, финансирање „ширења демократије“ дубоко је интегрисано у америчке институције одговорне за спољну политику земље.

    Током протеклих 10 година САД су годишње издвајале више од две милијарде долара за финансирање тог пројекта, за који су задужени Стејт департмент, Америчка агенција за међународни развој, НЕД и друге структуре.

    На списку земаља на које се троши новац преко програма америчких власти предњачи Авганистан, за који је издвојено 302 милиона долара према буџету за 2017. годину. Сирија (161 милион долара) и Украјина (100 милиона долара) су такође међу лидерима када је реч о грантовима за подршку демократији.

    Међутим, како констатује истраживачка служба Конгреса, појавили су се озбиљни проблеми у „ширењу демократије“, пре свега у Источној Европи и земљама које су се суочиле са економским проблемима и потешкоћама по питању безбедности. А и слика САД више није пример који треба следити.

    „Према мишљењу појединих стручњака, промовисање либералне демократије је некада било ефикасно због чињенице да су многи посматрачи широм света у Сједињеним Америчким Државама видели пример владе под чијим би руководством и сами желели да живе. Међутим, сада су на тај ’амерички модел‘ сенку бацили проблеми који постоје у америчком демократском систему“, наводи се у документу.

    Кад Американац каже „демократија“

    У извештају се тврди да „ослабљено вођство“ САД може да допринесе промовисању „постдемократских модела“ у односима између власти и друштва, а посебно може допринети јачању Кине на светској сцени.

    Према речима политичког аналитичара Александра Асафова, главни проблем у америчком „ширењу демократије“ је у томе што њихова демократија, по правилу, доводи до негативних последица у земљама које су постале предмет те политике.

    „Реч ’демократија‘ губи своје изворно значење када изађе из уста Американаца. Сви виде да су методе и циљеви веома једноставни, а то је да САД ставе под контролу тржишта, ресурсе и територије како би сачувале и ојачале статус светског лидера. Свима је јасно да САД обећавају демократију, а у ствари доносе ропство“, изјавио је Асафов.

    Без обзира на неефикасност рада поводом ширења демократије у Руској Федерацији, према извештају истраживачке службе америчког Конгреса, Русија је прошле године била на врху листе земаља које су добиле средства од НЕД-а.

    У 2018. години Фондација је издвојила 6,3 милиона долара за финансирање програма грантова у Русији — више него за било коју другу земљу. На другом месту се налази Куба (5,8 милиона долара), а следи је Кина (5,7 милиона долара).

    Око трећина издвојених средстава додељених Русији прошле године била је намењена медијским пројектима, а највећи део новца требало је да финансира „независне“ извештаје и мишљења на интернету. Такође, план је предвиђао и спонзорисање „независних истрага“. Остале ставке расхода су подршка друштвеним активистима, популаризација борбе против корупције и обука лидера.

    Дмитриј Абзалов сматра да је лако објаснити прво место Русије на списку земаља које су прошле године примиле грантове.

    „Са једне стране, то је повезано са унутрашњим политичким процесима у САД, опозицијом, покретањем теме руског утицаја и истрагом Трампових односа са Русијом“, истакао је Абзалов.

    Са друге стране, према мишљењу стручњака, након Евромајдана и почетка сукоба у Украјини 2014. године и због све веће геополитичке конфронтације између Москве и Вашингтона, правац делатности америчких спољнополитичких структура у Русији у целини је постао активнији.

    „Стресли су прашину са свих пројеката који су раније формирани за борбу против Совјетског савеза. Мислим да ће 2019. године потући све раније рекорде у финансирању“, каже Асафов.

    Иначе, једном од оснивача НЕД Алену Вајнштајну приписују реченицу: „Много тога што ми данас радимо пре 25 година тајно је радила ЦИА“.

    Може ли НЕД да нађе рупе у руском закону

    Како је наведено у документу истраживачке службе америчког Конгреса, структура коју је Конгрес основао 1983. године је приватна непрофитна организација, која се финансира кроз годишња директна издвајања и од средстава фонда Стејт департмента. Пошто је НЕД формално недржавна институција, то му омогућава да подржава различите видове активности, које не могу спроводити амерички званични органи власти.

    Активности НЕД-а се одлуком Генералног тужилаштва од 2015. године сматрају непожељним на територији Руске Федерације.

    Како тврде стручњаци, за спровођење активности у Русији, НЕД упркос забрани може да искористи рупе у закону.

    „На пример, финансира се велики хаб који се затим бави рефинансирањем. Постоји још милион начина за обављање новчаних трансакција, а могу се вршити и преко других земаља Царинске уније“, појаснио је Абзалов.

    Главна забринутост аналитичара Конгреса проистиче из чињенице да „ширење демократије“ и борба за људска права нису један од главних приоритета администрације садашњег председника САД Доналда Трампа, где је акценат на економији и безбедности.

    Као примере занемаривања демократије аутори извештаја наводе америчку „подршку“ Саудијској Арабији након убиства новинара Џамала Хашогија и Трампове „похвале“ на рачун председника Русије Владимира Путина.

    У документу се такође наводи да је у 2018. и 2019. финансијској години Трампова администрација предложила смањење износа намењеног за „ширења демократије“ и то за 40 одсто у поређењу са претходним финансијским годинама. Конгрес није подржао ту иницијативу, па су средства умањена за 16 одсто у односу на 2017. годину.

    Према мишљењу Александра Асафова, критике упућене Трампу од стране законодавног тела нису ништа друго него захтев за повећано финансирање.

    „То је директно потраживање новца. Тврде да је политика неефикасна, јер Трамп не издваја довољно средстава“, каже стручњак.

    Дмитриј Абзалов закључује да би било неосновано тврдити да је Трампова администрација одустала од идеје „ширења демократије“ и утицаја на политику других земаља на тај начин.

    Тагови:
    Конгрес, Америка, русија, Свет
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога