Слушајте Sputnik
    Војно возило са кинеском беспилотном летелицом Птеродактил I на војној паради у Пекингу

    Кина постала „дроновска сила“

    © AFP 2019 / Jason Lee
    Свет
    Преузмите краћи линк
    0 700

    Иако је дуги низ година рат са применом војних беспилотних летелица углавном био домен Сједињених Америчких Држава, однедавно је Кина постала највећи светски извозник дронова, пише „Нешенел интерест“.

    Према наводима листа, иако је Кина постигла завидан успех у развоју „паметног“ оружја у западњачком духу, она и даље озбиљно зависи од увоза војне технике, и то углавном руске производње.

    „У периоду од 2014. до 2018. године, Кина је постала највећи извозник на специјализованом тржишту беспилотних летелица, које су углавном куповале државе са Блиског истока“, тврде са Стокхолмског међународног института за истраживање проблема мира (СИПРИ), који се бави проучавањем војног потенцијала светских држава и њихових војних расхода.

    Према подацима СИПРИ, борбени дронови се распоређују по целом свету, а број земаља које их купују расте.

    „Кина је постала главни извозник беспилотних летелица. Док је у периоду од 2009. до 2013. године испоручила 10 летелица у две земље, у периоду од 2014. до 2018. године продала је 153 летелице у 13 земаља, између осталих и у пет држава на Блиском истоку — Египат, Ирак, Јордан, Саудијску Арабију и Уједињене Арапске Емирате. Истовремено, САД су продале три беспилотне летелице у периоду од 2009. до 2013. године и пет од 2014. до 2018. године. У оба временска интервала, дронови су испоручени у Велику Британију. Између 2014. и 2018. године, Иран је испоручио 10 летелица Сирији, а УАЕ су продали две летелице Алжиру“, наводи се у извештају СИПРИ.

    Како тврди „Нешенел интерест“ то објашњава због чега је америчка војска, која дуго није показивала велико интересовање за развијање противваздушне одбране, изненада почела да улаже у ту област.

    Државе попут Ирана озбиљно заостају за Сједињеним Америчким Државама када је реч о обичном оружју, као што су тенкови и ловци, међутим, да би се поставила бомба на малу и неприметну беспилотну летелицу, не треба ни много улагања нити напредна технологија.

    У међувремену, кинески извоз оружја тренутно спорије напредује након периода наглог пораста у последњих неколико година. Након утростручавања обима у периоду од 2004. до 2013. године, у периоду од 2014. до 2018. Кина је повећала извоз за само 2,7 одсто. Занимљиво је да извоз оружја омета „агресивна спољна политика“ Кине у Азији.

    За време Хладног рата, Кина је била позната као извозник јефтиних копија старе совјетске технике, попут тенкова и авиона. Међутим, интерес Пекинга за развијање „паметног“ оружја у западњачком духу, као што су носачи авиона и неприметне беспилотне летелице, почињу да доносе финансијске приходе.

    „Развој кинеске војне технологије отворио је нове могућности за пораст извоза оружја, укључујући извоз за нове купце“, истакли су са Стокхолмског међународног института.

    Истовремено, извоз кинеског оружја није успео у потпуности да превазиђе стремљења Пекинга у погледу куповине војне опреме, и то углавном руске производње. У периоду од 2014. до 2018. године Кина се налазила на шестом месту када је реч о увозу оружја.

    „Од 2014. до 2018. године Русија је испоручивала Кини 70 одсто од укупно увезеног оружја. Пекинг и даље зависи од увоза одређене војне технологије, и то мотора за борбене авионе, великих бродова, као и система за противваздушну и противракетну одбрану дугог домета. Дакле, кинеска индустрија оружја треба још да се развија како би се у овој области изједначила са руском индустријом“, закључено је извештају СИПРИ.

    Тагови:
    беспилотне летелице, извоз, Кина
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога