Слушајте Sputnik
    Свет
    Преузмите краћи линк
    4055
    Пратите нас

    Амерички државни секретар Мајк Помпео изјавио је да не треба упоређивати ситуацију са признавањем Голанске висоравни као израелске територије и уједињење Крима са Русијом.

    „Ове ситуације су потпуно различите. Израел је добио Голанску висораван, јер је био нападнут. Он се бранио… Они су заузели ову територију да би наставили да се бране… Русија, напротив, није била у одбрамбеној позицији. Русија је у погодно време одлучила да одузме земљу од народа који јој није представљао никакву претњу“, рекао је Помпео на саслушању у америчком Сенату.

    На питање о томе сенатор Демократске партије Дик Дурбин је рекао да се земље заузете у војним дејствима према међународним нормама сматрају окупираним. Помпео је одговорио да неће подробно расправљати о детаљима на овом претресу, али је понудио сенатору услуге својих подређених који ће, како је рекао, бити спремни да разматрају о том делу међународног права.

    „Друга ствар је питање практичне политике. Ако то није случај, не морате да платите за агресију, да ако нападнете и изгубите део своје земље као део напада и онда је враћате само зато што нисте успели у томе, то је веома лош систем“, додао је Помпео. 

    Дурбин је на то приметио да би, према овој логици, Сједињене Америчке Државе могле да траже територију Ирака.

    „Можемо навести десетине и десетине примера, али једноставно сте ме замолили да упоредим ситуацију на Голану и Криму“, одговорио је Помпео.

    Председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп потписао је декларацију о признавању суверенитета Израела над Голанском висоравни на састанку са израелским премијером Бењамином Нетанијахуом.

    Голанска висораван је до 1967. била део Сирије. Током Шестодневног рата израелске трупе су окупирале ову територију, а 1981. године су је једнострано анексирале. Припадност планинске висоравни сматра се главним субјектом израелско-сиријског сукоба, а пре почетка грађанског рата у Сирији постојали су покушаји да се он реши.

    Током арапско-израелских сукоба, земље Варшавског пакта су испоручивале оружје и технику, између осталог, у Сирију и Египат. Након рата Судњи дан (1973), стране су закључиле споразум о примирју и раздвајању трупа. На Голанским висоравнима су се 1974. појавили мировни пунктови Уједињених нација.

    Након упада терориста 2013. године, Уједињене нације су ограничиле своју мисију у тој области. Сиријска војска је 2018. године успоставила контролу над провинцијом Кунеитра, која се граничи са Израелом, након чега је руска војна полиција поставила осматрачнице дуж линије „Браво“ — сиријског дела границе. Исте године су мировњаци УН поново почели да патролирају демилитаризованом зоном. 

    Крим је постао део Русије у марту 2014. након референдума одржаног после државног преврата у Кијеву. За уједињење са Русијом гласало је 96,77 одсто бирача Републике Крим и 95,6 одсто становника Севастопоља. Према речима председника Русије Владимира Путина, питање Крима је „коначно затворено“. Украјина и даље сматра Крим својом привремено окупираном територијом.

    Тагови:
    Мајкл Помпео, Голанска висораван, САД, Крим
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога