Слушајте Sputnik
    Свет
    Преузмите краћи линк
    Пише
    4270
    Пратите нас

    Све је више лабораторија које се наизглед баве проучавањем претњи од биолошког оружја, али стручњаци упозоравају да то није њихова једина улога — у њима се паралелно спроводе експерименти са циљем да се развију агенси којима би се гађале одређене нације, расе, генетске групе, али и флора и фауна. Русија је одлучила да томе да стане на пут.

    Будући да је Пентагон финансирао мноштво таквих лабораторија у бившим совјетским републикама, Министарство спољних послова Русије покренуло је израду специјалних протокола којима ће добити увид у рад тих лабораторија.

    „Разрађујемо са околним земљама споразуме и протоколе који ће омогућити транспарентност. Моћи ћемо да завиримо унутар тих лабораторија које финансира Пентагон“, рекао је помоћник шефа руске дипломатије Сергеј Рјабков.

    „Ако се појављују проблеми необјашњиве природе, као што је, на пример, вирусна хеморагијска грозница, од које су прошле године оболела деца из Русије, која су се одмарала у Грузији, онда је неопходно тај случај детаљније истражити. Манипулације геномом узрочника ове инфекције у најмању руку изазивају питања“, констатовао је он.

    Једна таква лабораторија, названа истраживачки центар за јавно здравље „Ричард Лугар“, отворена је 2011. године у непосредној близини међународног аеродрома у Тбилисију, а финансирана је из средстава програма америчке Владе. Међутим, ова лабораторија доспела је у жижу јавности крајем прошле године, када је бивши министар за државну безбедност Грузије Игор Гиоргадзе рекао да поседује документа која потврђују да су се у истраживачком центру вршили „опасни експерименти“.

    Лабораторије у свом поседу имају читаве колекције

    Николај Дурманов, стручњак за биолошку безбедност, тврди да те, наизглед, обичне лабораторије у свом поседу имају читаве микробиолошке „колекције“ — то су микроби опасни по људско здравље, за домаће животиње, али и за пољопривредна добра. Међутим, како објашњава, исто тако је немогуће рећи и да се те лабораторије баве конкретном производњом биолошког оружја.

    Пре свега, како појашњава, треба разумети да се биолошко оружје не прави у тајним лабораторијама у којима раде „људи у скафандерима“, већ је биолошко оружје данашњице постало исувише префињено, јер се то односи и на методе смањивања плодности земљишта, повећања болести код домаћих животиња, као и на методе смањења имунитета код људи.

    Појавом нових генетских технологија, а ту се мисли на генетске модификације и генетски „драјв“, технолошки праг стварања новог биолошког оружја је драстично опао, примећује Дурманов, али и упозорава да се тиме данас могу бавити и мале групе људи, за мале паре, односно, да више нису потребни огромни институти. Појавом тих малих центара појавили су се чак и термини попут „биохакера“ и „биохулигана“.

    „Нас би највише требало да плаши да из тих лабораторија случајно не излети некаква инфекција, која ће потом инфицирати одређену територију. Али то није све. Треба се плашити и чињенице да те лабораторије прикупљају биолошку информацију о одређеној територији, што може постати озбиљна претња у будућности по Русију, али и по било коју другу земљу која постане мета“, поручује.

    Упитан да ли постоји могућност да се изради оружје које ће бити ефикасно искључиво на припаднике руске нације, Дурманов каже да је то мало вероватно, јер такозвано „етничко оружје“ може бити ефикасно искључиво на припаднике затвореног типа племена, а такви људи живе, рецимо, у Сахари или на Гренланду, док су веће популације, као што је то случај са Русијом, исувише разноврсне према генетском саставу.

    Дурманов указује на то да је између Руса и, рецимо, Енглеза, или пак Американаца, па чак и Кинеза, са тачке гледишта еволуције, разлика толико мала да је практично немогуће актуелним биолошким оружјем обухватити једну нацију, а да се то не одрази на друге. Али, сугерише он, поред „етничког оружја“ постоје и другачији системи — географски, а прецизније и локални — а то је већ интересантнија прича.

    Шта је то географско биолошко оружје?

    „Таквим оружјем можете циљати на плодност земљишта одређеног типа или намене. На пример, уколико га примените, на том одређеном месту ће се драстично смањити, или чак у потпуности нестати могућност узгоја пољопривредних производа, док се то уопште неће одразити на друге типове земљишта. У данашњем свету у којем живимо, где се биолошки обрасци преносе на свакодневном нивоу, применити такво оружје у тајности не представља никакав проблем“, поручује Дурманов.

    „Данас смо сведоци и да се то заиста дешава — када, случајно, одређена супстанца дође у додир са локалном средином, те се наруши локална флора и фауна. Међутим, замислите ситуацију у којој је таква супстанца креирана са циљем да се ’нападне одређена територија‘, самим тим су њена својства далеко јача и опаснија“, додаје овај стручњак за биолошку безбедност.

    Како изаћи на крај са таквом претњом?

    Иако је контрола нуклеарног оружја једноставном изградњом одговарајуће војне инфраструктуре још одавно постала реалност, када је реч о биолошком оружју, оно што се ради у лабораторијама је практично немогуће контролисати. Стога је увођење контроле могуће искључиво успостављањем система базираног на узајамном поверењу, на дијалогу, путем прецизних договора.

    „Живимо на малој планети, ако неко мисли да може на овај начин да нанесе штету одређеном броју људи, а да то не утиче на њега самог, грдно се вара. Због тога је дипломатија и размена научних мишљења од кључног значаја, не само међу дипломатама, већ и међу техничким стручњацима, научницима, али и за медије, како би јавност била упозната са тиме. Само се на тај начин може успоставити контрола над биолошким оружјем, која би била колико-толико ефикасна“, закључује.

    Конвенција о забрани биолошког оружја — празно слово на папиру

    „Конвенција о забрани развоја, производње, складиштења и употребе биолошког оружја потписана је још 1972. године и ратификована је у више од 100 земаља, укључујући САД и СССР. Међутим, када је дошло до израде механизама у вези са контролом овог оружја, Американци су почели да се буне“, присећа се бивши припадник комисије Уједињених нација за биолошко и хемијско наоружање Игор Никулин.

    Како наводи, упркос томе што та конвенција заиста постоји, она фактички не служи сврси, јер не постоје никакви механизми контроле који би утврдили да ли се та конвенција поштује или не. Главни кривац томе је, према тврдњама Никулина, Запад — будући да управо западне земље блокирају све провере и инспекције тих лабораторија. Он подсећа и да је последња инспекција једне такве лабораторије обављена још почетком деведесетих година прошлог века, и то одмах након распада СССР, након чега су такве провере једноставно обустављене.

    „Ако не буде постојала политичка воља од стране наших партнера, неће постојати ни перспектива да се контрола уведе. То првенствено они морају да пожеле. Тренутно је у њиховом интересу да буду у предности по питању развоја биолошког оружја и прикупљању биолошке информације, управо зато Пентагон и улаже десетине милиона долара, дижући биолошке лабораторије широм света. То се може протумачити и као припрема за биолошки рат, али и за стварање биолошког оружја нове генерације, које ће селективно утицати на одређене нације, расе, генетске групе. Над тиме и Американци, али и остали њихови савезници активно раде“, закључује Никулин.

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога