Слушајте Sputnik
    Свет
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 263
    Пратите нас

    Ситуација у Киргизији након почетка специјалне операције и покушаја хапшења бившег председника те земље Алмазбека Атамбајева могла је измаћи контроли власти. Атамбајев се у међувремену предао снагама реда, а руски експерти упозоравају да би ова земља, која је двапут преживела револуцију, могла поново да се суочи са дестабилизацијом.

    У среду су киргиски специјалци започели операцију хапшења Атамбајева у његовој резиденцији у селу Кој Таш, 20 километара од престонице Бишкека. Присталице бившег шефа републике су употребиле оружје, а Атамбајев је признао новинарима да је и сам пуцао током покушаја хапшења, али да се трудио да „не погоди момке“. Први напад није успео, па су сукоби настављени код резиденције.

    Према последњим информацијама, 52 особе су повређене, док је један специјалац погинуо. Неколико специјалаца је заробљено, са тешким телесним повредама. Бивши председник је пре хапшења позвао своје присталице да дођу у Бишкек на велики митинг, а државно тужилаштво Киргизије покренуло је кривични поступак по предмету „масовни немири“ и „хулиганство“.

    Свођење рачуна или борба против корупције

    Атамбајев је први изабрани председник Киргизије који је мирним путем предао власт свом наследнику. Био је на челу земље од 2011. до 2017. године, када је на власт дошао његов близак сарадник Соронбај Жејенбеков, који је једно време био заменик шефа председничке администрације, а потом и премијер.

    Киргиски парламент је 20. јуна предао главном тужилаштву оптужницу против Атамбајева, стављајући му на терет да је потенцијално умешан у корупцију у случају модернизације термоелектране „Бишкек“, као и у бројне друге незаконите радње. Ако суд прогласи Атамбајева кривим, прети му доживотни затвор.

    Он је оптужбе назвао апсурдним и рекао да је чист пред народом и спреман да одговора за све своје поступке на дужности председника.

    © AP Photo / Vladimir Voronin
    Присталице Атамбајева у сукобу са специјалним снагама полиције

    Међутим, експерти оцењују да се Киргизија сада налази између „треће револуције“ и рата два председника — бившег и садашњег.

    Све револуције у Киргизији пратио је сукоб присталица новог лидера и председника свргнутог са власти. „Револуција лала“ је прошла без крви, али је „априлска“ донела више од 80 жртава и право етничко чишћење Узбекистанаца, који живе на југу републике. Да ли се и овде ради о свођењу рачуна или борби против корупције — питање је које постављају многи медији.

    „Мислим да се овде ради о расколу политичке класе у Киргизији. Често разговарам са колегама из Киргизије и треба имати у виду да је Атамбајев био на лошем гласу. Али то не би требало да изненађује, јер они баш немају стрпљења. Они су и тако брзо смењивали председнике, прво Акајев, затим Бакијев, па затим Роза Отунбајева. Генерално, Атамбајев се такође показао као лош. Taмо je тешкa економскa ситуацијa, али они се баш и не труде, већ се ослањају на спољну помоћ. Стога је у почетку Атамбајев био веома популаран, а кад се испоставило да новац не пада с неба, како кажу у Бишкеку, све је кренуло у другом правцу“, каже руски експерт Андреј Суздаљцев.

    Геополитички значај Киргизије

    „Атамбајев је дошао на власт законским путем, легитимно, што је било важно не само за Киргизију већ за цео регион Централне Азије. Први пут је показано да у региону може да постоји режим демократског карактера, а подсетићу да у целој централној Азији доминирају ауторитарни режими. У том смислу, Атамбајев је важио за ’белу врану‘. Он је био један од лидера опозиције и победио је на изборима. Одслужио је свој председнички мандат, а на следећим изборима мирно је предао своју власт. То је било нешто невиђено за овај регион, прави преседан. С тим у вези, можемо рећи да је заслужио поштовање и подршку“, додаје он.

    Суздаљцев истиче да Киргизија има важан геополитички значај и подсећа да су се на територији те земље, у центру Централне Азије, налазиле две војне базе — једна руска, а друга америчка, али да је Атамбајев затворио америчку базу, због чега је заслужио велику захвалност Русије и њену подршку.

    „Пре неколико дана Атамбајев је био у посети Москви, где га је примио председник Путин, чиме је показао да ми такву подршку не заборављамо. Oн је Киргизију повео путем eвроазијске интеграције, што је такође једно од његових достигнућа. Упечатљиво је и то што су Атамбајев и садашњи председник били у истом тиму, били су чак и пријатељи, али су се разишли у политичким ставовима. Нови председник је одлучио да га ухапси, и то на врло буран начин, у духу деведесетих…. Сада је дошло до раскола друштва, а подела није по традиционалној линији, већ управо међу елитом Бишкека. Постоји много разних оптужби, сви покушавају да сачувају образ, а као резултат тога испада да актуелни председник мора да донесе неке одлуке, решења, а ако то не учини — изгубиће поштовање. Москва све то посматра врло пажљиво“, оцењује Суздаљцов.

    Политиколог истиче да Москва прати ситуацију и не меша се, јер жели да се сва питања реше законским путем, али и да Киргизија не постане ново жариште.

    Званична Москва сматра да су немири унутрашња ствар Киргизије и саопштила је да ће касније дати дубљу оцену тих догађаја, али је истовремено изразила наду да ће све стране у Киргизији показати здрав разум и одговорност.

    Тагови:
    председник, немири, Киргизија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога