Слушајте Sputnik
    11. септембар 2001.

    Објављени транскрипти из авиона отетог 11. септембра

    © AP Photo / Richard Drew
    Свет
    Преузмите краћи линк
    0 89
    Пратите нас

    Након 18 година од отмице америчких авиона и терористичких напада 11. септембра 2001. године, у којима је погинуло 2.983 људи, новинар Гарет М. Граф написао је књигу „Једини на небу: Усмена историја о 9/11“.

    Књига ће ускоро бити објављена, а одломак је пренео „Б92“.

    Одломак из споменуте књиге темељи се на транскриптима позива на број 911 и на звуку снимљеном у пилотској кабини 11. септембра, као и на архивским разговорима са кључним учесницима, који су вођен након 2002. године, те додатним оригиналним интервјуима, које је све до прошлог пролећа водио аутор књиге, пише Танјуг.

    Они који су тог дана били у Белој кући рекли су да им је наређено да се склоне у бункер, који је тада први пут употребљен, а изграђен је још током Хладног рата.

    Дик Чејни, потпредседник: „Радар је опазио авион који се креће према Белој кући брзином од 500 миља на сат.“

    Луис Скотер Либи, шеф кабинета потпредседника Дика Чејнија: „Сазнали смо да је авион удаљен пет миља, да се спустио испод 500 стопа висине и да га не можемо пронаћи, нестао је. Погледајте на свој сат и размислите, удаљен је пет миља и креће се брзином 500 миља на сат. Тик, так, тик, так.“

    Дик Чејни: „Мој агент Тајне службе је рекао: ’Господине, морамо одмах отићи‘. Зграбио ме и избацио из канцеларије, те низ ходник повео до подземног склоништа Беле куће.“

    Кондолиза Рајс: „Дошли су агенти Тајне службе и рекли: „Морате поћи у бункер.“ Сећам се да су ме водили, готово носили успут. Нисмо знали где смо сигурни, а где нисмо. У том тренутку нисмо мислили да је бункер Беле куће сигуран.“

    Поручница Хетер Лаки Пени: „Намеравали смо да се сударимо са авионом. Нисмо имали никакве пројектиле којима бисмо могли да срушимо авион. Док смо узимали летачку опрему, Сас ме погледао и рекао: „Залетећу се у пилотску кабину.“ Ја сам одлучила да ћу да кренем према репу авиона.“

    Потпуковник Марк Сасвил: „Нисмо баш имали пуно опција“.

    Поручница Хетер Лаки Пени: „Никад нисмо увежбавали овакво мобилизационо полетање. Обично би требало 20 минута да стартујемо авионе, да покренемо све авионске системе, прођемо кроз све провере и установимо да ли све функционише како треба, те програмирамо рачунаре. То не укључује време за прегледање формулара, обилазак авиона и слично. Обично нам је потребно 30 до 40 минута од изласка кроз врата до полетања.

    У последњим минутима „Јунајтед ерлајнсовог“ лета 93, путници и посада користили су телефоне на својим седиштима како би позвали пријатеље, породице и операторе „Јунајтед ерлајнса“ и обавестили их о отмици.

    Неколико минута пре 10 часова путник на „Јунајтедовом“ лету 93 Едвард Фелт, ожењени 41-годишњак са двоје деце, који је путовао пословно као компјутерски инжењер „БЕА система“, назвао је 911 из авиона и добио службеника Џона Шава, из округа Вестмореланда, у Пенсилванији.

    Био је то први сигнал властима у Пенсилванији да на небу изнад њих има проблема. Ово је скраћени транскрипт тог позива.

    Ед Фелт: „Отмица у те...“

    Џон Шав: „Опростите? Хеј, неко пријављује...“

    Фелт: „Отмица у току.“

    Шав: „Господине, губим Вас, где се налазите?“

    Фелт: „Јунајтедов лет 93.“

    Шав: „Чекајте мало, чекајте Јунајтедов лет. Јунајтедов лет 93.“

    Фелт: „Отмица у току!“

    Шав: „Океј, где сте сад? Где се налазите?“

    Фелт: „Ја сам у тоалету на Јунајтедовом лету 93.“

    Шав: „Океј, где се налазите?“

    Фелт: „Не знам.“

    Шав: „Где сте?“

    Фелт: „Не знам где се авион налази.“

    Шав: „Одакле сте полетели?“

    Фелт: „Из Њуварка за Сан Франциско.“

    Шав: „Схватио сам. Океј, останите на вези.“

    Фелт: „Покушавам... (неразумљиво) у тоалету. Не знам шта се догађа.“

    Шав: „Хеј, нека неко назове ФАА у Њуварку и Сан Франциску и каже им да имају отмицу у току. Океј, позовите некога на аеродрому. Имамо отмицу у току.“

    Алис Ен Хоглан, мајка Марка Бингама, путника на „Јунајтедовом“ лету 93: „Посебност лета 93 је у томе да је био у ваздуху дуже него остали летови. Људи у авиону сазнали су судбину остала три лета и покушали су да спрече отмичаре, знајући да неће успети да спасу своје животе.“

    Дена Барнет, супруга Тома Барнета, путника на „Јунајтедовом“ лету 93: „Било је тихо и могла сам осетити како ми срце лупа. Том ми је преко телефона рекао: „Чекамо да дођемо изнад руралног подручја. Онда ћемо опет преузети авион“. Била сам уплашена и преклињала сам га: „Не, Томе. Само седи, буди миран, буди тих и не привлачи пажњу на себе“. А он је одговорио: „Не, Дена. Ако намеравају да сруше авион, ми морамо нешто учинити.“

    Онда сам га питала: „А шта је са властима?“ На то је рекао: „Не можемо чекати на власти. Нисам сигуран да они могу ишта учинити. Све је на нама. Мислим да можемо успети“. Ћутали смо неколико секунди, а потом сам рекла: „Шта желиш да урадим?“ Рекао ми је да се молим и додао: „Не брини се. Нешто ћемо урадити.“ Потом је прекинуо везу. Више никад није позвао.“

    Један од путника, Тод Бемер, добио је операторку „Верајзон ерфона“ Лису Џеферсон.

    Лиза Џеферсон: „Док је авион понирао, у позадини се чуло комешање. Чула сам како стјуардеса вришти. Људи су викали: „О, Боже! Исусе, помози нам!“ Он ме питао могу ли позвати његову жену у случају да он не преживи.“

    Лизбет Глик, супруга Џеремија Глика, путника „Јунајтедовог“ лета 93: Џереми је рекао да ће заједно с тројицом путника, који су његове грађе, скочити на отмичара с бомбом и покушати да преотме авион. Питао ме сматрам ли да је то добра идеја. Кратко смо расправљали. Рекао је да ће они гласати и питао шта мислим да би требало да учине. Рекла сам: „Учините то.“ Он је био јак човек, око 185 цм и 100 кг. Био је амерички првак у џудоу па се знао одбранити. Шалио се и рекао како је узео нож за маслац с доручка. Упркос свему, успео је и да се нашали. А онда је рекао: „Сад ћу прекинути везу. Одмах се враћам. Волим те.“

    Лиза Џеферсон: Тод се окренуо према некоме и рекао: „Јесте ли спремни?" Чула сам како одговарају потврдно. Онда је рекао: „Океј. Идемо.“ То је било задње што сам чула.

    Транскрипт снимача звука у пилотској кабини Јунајтед ерлајнсовог лета 93

    9:57

    Глас на арапском: Шта је то?

    Глас на арапском: Туча?

    Глас на арапском: Да?

    Глас на арапском: Идемо, момци. Алах је велики. Алах је велики. Ох, момци. Алах је велики.

    Глас на арапском: О, Алаху. О, Алаху. Ох, ти најмилостивији.

    (Звуци борбе и стењања)

    Глас на енглеском: Останите иза.

    Глас на енглеском: У пилотску кабину! У кабину!

    Глас на арапском: Желе да уђу унутра. Држите, држите изнутра. Држите изнутра.

    Глас на енглеском: Држите врата.

    Глас на енглеском: Зауставите га.

    Глас на енглеском: Седи. Седи. Седи.

    Глас на арапском: Има неких људи. Сви ти момци.

    Глас на енглеском: Зграбимо их.

    Глас на енглеском: Седи.

    Глас на арапском: Верујте у Алаха и у њега.

    10:03

    Глас на арапском: Алах је велики.

    Глас на арапском: Алах је велики.

    Глас на арапском: Алах је велики.

    Глас на енглеском: Не!

    Глас на арапском: Алах је велики. Алах је велики.

    Глас на арапском: Алах је велики. Алах је велики.

    У 10:03 Јунајтед ерлајнсов лет 93 срушио се на напуштени рудник угља у округу Сомерсет у Пенсилванији. Свих 40 путника и чланова посаде је погинуло, као и четири отмичара.

    Тагови:
    авион, 11. септембар 2001, 11. септембар, тероризам
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога