Слушајте Sputnik
    Свет
    Преузмите краћи линк
    Пише
    Ситуација у Донбасу (101)
    0 158
    Пратите нас

    План децентрализације Украјине, који је предложио Зеленски, многи називају „законом о узурпацији власти“, супротним Минским споразумима. Планом се предвиђа увођење институције префекта и лишавање Кијева специјалног статуса, али у њему нема ни речи о посебном статусу Донбаса, док се Крим спомиње као посебна административна јединица Украјине.

    Нацрт закона председника Украјине не садржи одредбе о додељивању специјалног статуса републикама у Донбасу, што у Луганску виде као жељу Владимира Зеленског да преузме власт преко префеката.

    Додатно јачање власти Зеленског

    „Зеленски не жели да покаже да он може да изађе у сусрет побуњеним регионима, који нису признали кијевску власт после државног удара и према његовом мишљењу они не заслужују никакав независан или посебан статус“, рекао је за Спутњик украјински политичар Александар Голуб. 

    Он истиче да је Зеленском апсолутно јасно да ће давање специјалног статуса Донбасу код националистичких снага у Украјини бити схваћено као предаја и издаја, што очигледно може изазвати нестабилност, која може довести до тога да Зеленски изгуби сву своју власт.

    Власти Донбаса упозоравају да нацрт закона, који Врховна рада Украјине тек треба да размотри, противречи пакету мера за решавање сукоба у Донбасу и да је то још једна замена смисла и суштине Минских споразума, који Кијев само удаљава од успостављања мира у Донбасу. Један од проблема је и што нацрт закона није договорен са представницима Донбаса, иако је у саопштењу после састанка „нормандијске четворке“ у Паризу украјински председник потврдио своју посвећеност да са републикама договори „све правне аспекте специјалног статуса, укључујући и уставну реформу".

    Донбас сматра да је овај нацрт закона осмишљен да додатно ојача централизацију власти и унитарност државе.

    Централизација уместо децентрализације

    Децентрализација предвиђа ширење овлашћења регионалних власти у свим областима: политичким, економским, културним, пореским, а експерти оцењују да овај нацрт закона знатно јача овлашћења шефа државе, што је у украјинским условима врло опасно и може довести до озбиљних потреса.

    Руски политиколози наглашавају да се овде „не ради о децентрализацији, него о централизацији власти“, односно увођењу председничке контроле над регионима. Ако је раније власт у регионима Украјине била подељена између Владе и локалних елита, онда ће након усвајања тог закона власт бити подељена између председника и локалних елита. У пракси то значи да ће кључне одлуке, од изградње путева до одобравања буџета, морати да буду усаглашене са префектом, у супротном ће их блокирати. На тај начин ће Кијев контролисати финансијске токове у регионима, а гласачи ће изгубити прилику да утичу на локалне власти кроз легитимне, законске процедуре.

    Како објашњавају аналитичари, префект ће имати овлашћење да заустави готово сваку одлуку локалних власти и сам постане утицајни центар моћи. На предлог кабинета, префекта ће именовати председник на рок од три године.

    Деминер Народне милиције Доњецке Народне Републике (ДНР) пролази поред обележеног минског поља пре почетка повлачења снага у Петровском
    © Sputnik / Сергей Аверин
    Нацрт закона није договорен са представницима Донбаса...

    Кршење Минског договора

    „Захваљујући томе, Кијев ће добити још већа овлашћења да се меша у одлуке локалних власти. Стога, овај закон не решава никакве проблеме који су нагомилани у регионима, нити омогућава регионима да воде независну економску и хуманитарну политику. Што се тиче специјалног статуса одређених делова Донбаса, јасно је да Зеленски и његов тим не намеравају да испуњавају Минске споразуме, између осталог и зато што би право на самоуправљање тражили и други украјински региони. Актуелне власти то не могу да допусте, јер ће у супротном изгубити контролу над процесима у земљи“, каже Голуб.

    Прелазак на нови модел административно-територијалне структуре требао би да буде завршен пре 1. марта 2021. године. Први локални избори морају се одржати у року од 90 дана од ступања закона на снагу.

    Александар Голуб каже да постоји велика шанса да Врховна рада Украјине усвоји план Зеленског о децентрализацији земље.

    „Без сумње, шансе постоје, с обзиром да са тим предлогом наступају представници партије ’Слуга народа‘, а потребан је одређени број гласова у Парламенту. Потребан број гласова постоји. Сада све зависи од тога колико далеко је Зеленски спреман да иде по том питању“, објашњава Голуб.

    Подсетимо, украјинске власти су у априлу 2014. покренуле војну операцију против Доњецке и Луганске народне републике, које су прогласиле независност након државног преврата у Украјини у фебруару 2014. године.

    Кијев не признаје Доњецку и Луганску народну републику и сматра територије тих двеју република „окупираним“, а устаничке снаге „терористичким“.

    Тема:
    Ситуација у Донбасу (101)
    Тагови:
    Владимир Зеленски, закон, Украјина
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога