Слушајте Sputnik
    Свет
    Преузмите краћи линк
    0 85
    Пратите нас

    Епидемија вируса короне наставља да потреса светску економију, мењајући навике и понашање људи. Експерти верују да ће се последице ове кризе без преседана осећати чак и када ситуација буде мање или више стабилизована, пише агенција „Блумберг“.

    Према писању „Блумберга“, Велика депресија својевремено је научила људе да буду штедљиви, а та навика се задржала и у наредним деценијама. Хиперинфлација у Вајмарској републици и дан-данас изазива узнемиреност код немачких политичара.

    Последња глобална рецесија 2008. године постала је изазов за зреле демократије и наставља да их плаши и након деценије „жалосним темпом раста“ реалних прихода већине становништва.

    Нове навике и рад од куће

    Овога пута светску економију потреса ванредна ситуација у области јавне заштите здравља. За свега неколико седмица у регионима које је погодио вирус људи су се навикли да носе маске, да се снабдевају само оним што им је најнеопходније, да отказују друштвена и пословна окупљања, да одустају од путовања у иностранство и да раде од куће. Чак и земље с релативно малим бројем заражених већ примењују многе од тих мера, наводи „Блумберг“.

    Трагови ових навика ће се видети још дуго након прекида строге изолације, а то ће смањити потражњу. Када је реч о снабдевању, међународни произвођачи већ су принуђени да изнова осмишљавају планове о томе где ће набављати и коме ће продавати своју робу. Тиме се потврђује оно што је почео да открива америчко-кинески трговински рат: опасно је зависити од само једног извора компоненти.

    „Чим се ефикасна политика рада од куће успостави, она ће се с великом вероватноћом и одржати”, сматра представник њујоршке консталтинг компаније „Bain Macro Trends Group“ Карен Харис.

    Универзитети који су погођени забраном путовања мораће да диверсификују своју студентску базу. А школе ће морати боље да се припреме како би могле да воде онлајн обуку ученика у случајевима ванредних ситуација, наводи „Блумберг“.

    Туризам први на удару

    Најјачи ударац трпи туристички сектор, посебно ако се имају у виду проблеми с којима су се суочили авио-превозници, хотели и многи други важни чиниоци у том сектору. Иако ће људи, несумњиво, и даље желети да истражују свет и да се одмарају на плажама, вероватно ће проћи неко време пре него што се обнови сектор у којем је запослен сваки готово сваки десети човек на планети.

    Италија, Милано, вирус, туристи
    © AP Photo / Claudio Furlan
    Туристи испред катедрале Дуомо у Милану

    Вирус је готово моментално променио перспективе економске политике и створио нове приоритете. Централне банке поново раде у режиму ванредне ситуације, док владе у све већем очајању траже подршку за проблематичне секторе.

    Питање хигијене достиже ниво корпоративних и чак државних програма. Како се очекује, ова додатна строга правила подстаћи ће опрезне потрошаче да купују преко интернета.

    Казуо мома, који је раније водио монетарно-кредитну политику Централне банке Јапана сматра да ће појачавање контроле на границама, повећање пореза и дуготрајне промене у начину рада и путовања бити само неке од микроекономских промена које ће се осећати дуго после вируса.

    Истраживачи Аустралијског националног универзитета Ворвик Макибин и Рошен Фернандо сматрају да ће владе морати да издвајају више новца за заштиту здравља како би избегле огромне губитке у епидемијама. Према њиховом мишљењу, светска заједница ће, такође, морати знатно да повећа степен инвестирања у сиромашне земље да спречила ширење разних болести у будућности.

    Има разлога за оптимизам

    Добитник Нобелове награде за економију Едмунд Фелпс, ипак, не искључује могућност да ће се све вратити у нормалу чим епидемија буде савладана. “Мислим да већина предузећа, укључујући, наравно, гиганте у САД и у другим земљама, неће имати ништа против тога да се врати нормалној пословној пракси”, сматра експерт.

    Џејмс Баутон, који је у Међународном монетарном фонду радио десетине године, позива се на искуство Јужне Кореје и Индонезије, објашњавајући како економски крах може да послужи као катализатор за промене. „Само у условима кризе владе могу да приморају људе да прихвате неопходне, али болне реформе. Свака криза је и потенцијал“, сматра он.

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога