Владе праве програме помоћи за привредне гране и предузећа која су се највише нашла под ударом вируса короне – онима који су морали да обуставе производњу или који су морали да смање број радника. Међутим, такви програми се не односе на сиву економију и људе који тамо раде.
Већина њих није регистрована и зато не може да рачуна на помоћ. При томе, због пада потражње и карантина који је објављен у многим државама они морају да прекидају своју делатност. Због своје специфилности, они не млогу да раде од куће.
Међународни монетарни фонд је 2015. године оценио да глобална сива економија чини 31,9 одсто званичног БДП-а. То је око 30 хиљада милијарди долара.
Један од начина да се реши проблем је предлог министара финансија и гувернера Централних банака држава-чланиоца Г20 да се олакша сервисирања дугова земаља у развоју: њиховог државног и корпоративног дуга. Средства која се сада исплаћују повериоцима могу бити усмерена на решавање текућих проблема, укључујући ликвидацију неједнакости и помоћ најугроженијим слојевима друштва.
Владе неких држава предузимају самостално овакве напоре.
