Слушајте Sputnik
    Свет
    Преузмите краћи линк
    2504
    Пратите нас

    Вирус корона је открио фаталну пукотину у ЕУ, мањак солидарности, наслов је ауторског текста француског економисте Шахина Валеа, који је био и саветник Емануела Макрона у време док је он био министар финансија, те саветник Хермана ван Ромпоја, некадашњег председника Европског савета.

    Вале пише да у Европској унији нема довољно солидарности да се помогне државама најтеже погођеним короном, као што су Италија и Шпанија, те да су им понуђени само кредити које ће морати да враћају и због којих ће генерације у тим земљама тешко живети.

    „Европски самит прошле недеље био је тренутак истине. Недавно је француски председник Емануел Макрон рекао како европски лидери имају сусрет са историјом и у њему морају да се удруже и покажу како Европа у тренуцима кризе може на њу заједнички да одговори. Међутим, на основу мера које су донете, јасно је да су европски лидери пропустили тај сусрет са историјом“, пише француски експерт.

    Објашњава да је на самиту подржан план за излазак из карантина када су већ све чланице саме донеле те планове без пуно међусобне координације.

    Због недостатка координације, али и великог диспаритета међу земљама, сада се ризикује други талас вируса корона, каже Вале.

    Међутим, оно што је још више потцртало недостатак солидарности су економске мере.

    „Лидери су договорили план економског опоравка који је некомплетан и неизбалансиран и посејаће семе дубоких разлика међу државама-чланицама. Већина држава је донела мере које омогућавају владама да помогну корпоративном сектору како оне мисле да треба. То је неопходно с обзиром на околности, али то могу да приуште само оне земље које имају најјаче буџете. У тим земљама државне финансијске инјекције у привреду, повољни кредити привреди и гаранције омогућиће корпоративном сектору да издрже кризу. Али ће исто тако дубоко и трајно поткопати равноправне услове унутар јединственог тржишта ЕУ“, пише француски стручњак.

    Како додаје, способност сваке владе у државама ЕУ да подржи економски опоравак зависиће од њихове задужености.

    „Могућност подршке грађанима или незапосленима веома ће варирати од државе до државе, стварајући трајне ожиљке на најслабијим, као што су Италија или Шпанија, које не могу да приуште исти ниво подршке као Француска или Немачка“, подвлачи Вале.

    Каже да је европски самит подржао инструменте које су предложили министри финансија, заснован у потпуности на идеји да подршка ЕУ долази у форми зајмова државама, када оне остану без приступа финансијским тржиштима или када се ситуација на њиховим тржиштима погорша.

    Иако то сада смањује цену задуживања, не поправља дугорочан неодржив терет задуживања који ће криза створити, пише Вале.

    © AP Photo / Olivier Matthys
    Лидери ЕУ су пропустили сусрет са историјом и могућност заједничког одговора на кризу, пише француски економиста

    „У недостатку праве међусобне интеграције, при којој европске владе деле трошкове кризе, уместо да пуштају сваку државу-чланицу да троши и позајмљује самостално, и недостатку стварне монетизације, где Европска централна банка финансира тај нови дуг издавањем новца, европске земље ће или довести следеће генерације у сиромаштво и депресију у покушају да врате дугове, или ће проћи кроз друштвено или политичко деструктивно реструктурирање неких од њих“, наводи Вале.

    Додаје да је због тога идеја зајмова од ЕУ, нарочито преко Европског механизма стабилизације, створеног током кризе еврозоне да би се, између осталог, дисциплиновале државе, наишла на жестоку реакцију, нарочито у Италији.

    „Међутим, ван политичке дебате лежи више суштинских питања. Да ли су европске земље спремне да заиста поделе терет кризе? Да ли су заиста спремне да политички подрже ту поделу терета или ће радије то радити прикривено, док ће технократе Европске централне банке куповати дугове сваке европске владе појединачно и без експлицитне политичке подршке. Одговор на ова суштинска питања зависи од тога да ли су владе земаља ЕУ спремне да обједине порезе, позајмице и потрошњу. Тај принцип је важнији него сама величина фонда за помоћ и биће неопходан за појаву заједничког европског фискалног одговора. То је изазовно, јер ако би било договорено, значило би да би се морали променити принципи на којима је заснована заједничка валута“, каже француски економиста.

    Наводи да је до сада Немачка дала могућност за солидарност само уз строгу контролу политике прималаца помоћи.

    „Такав интегративни процес показао се и економски и политички деструктивним по Европу, јер ће посејати семе економског слабљења и политичке горчине. Еврозона мора да иде ка правој форми фискалног федерализма под демократском контролом Европског парламента, заједно са овлашћењима за опорезивање, позајмљивање и потрошњу, што тренутни буџет ЕУ не дозвољава. Укратко, ЕУ ће наставити да хода на штакама, медицински потпомогнута инфузијом Централне банке, која је приморана да обезбеђује животну енергију политичком пројекту који је изгубио душу“, закључује Вале.

    Тагови:
    корона, поделе, Европска унија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога