Слушајте Sputnik
    Свет
    Преузмите краћи линк
    72142
    Пратите нас

    Доналд Трамп је одлучио да америчке вредности постану свете на читавој земљиној кугли: као један од главних циљева спољне политике САД, он је истакао „обезбеђивање верске слободе“ у другим државама. Они који, према мишљењу Американаца, крше те слободе, подлежу санкцијама.

    Прва на списку је била Кина. Сада је на реду Русија. За шта Вашингтон оптужује Москву пишу РИА Новости.  

    „Прва слобода Америке“

    Озлоглашена „одбрана верских права“ допринела је свађи САД чак и са приоритетним партнером, Индијом. Званични Њу Делхи није пустио у државу чланове комисије Стејт департмента за међународне верске слободе, који су требали да прикупљају информације о „прогону верника“. Министар спољних послова Индије Субрахманјам Јаисханкари изјавио је да његова земља неће толерисати било какво мешање у питања која се тичу уставних права грађана.  

    У Америци мисле другачије. Још 1998. године они су усвојили закон „О међународној слободи вероисповести“, по којем су власти САД дале себи право да „осуђују кршења слободе вероисповести и да помогну другим владама да промовишу основна права“.  

    А од 2001. године Стејт департмент годишње објављује извештај о верској ситуацији у свим земљама света, у којем даје савете Белој кући како поступати са одређеном државом.  

    До јуна 2020. године ове препоруке су биле само формалност и нису нарочито утицале на спољну политику САД. Међутим, од сада је „обезбеђивање верске слободе“ још један инструмент притиска на друге земље. Доналд Трамп је потписао одговарајући указ.  

    „Верска слобода, прва слобода Америке, императив је за наше вредности и националну безбедност. Слобода вероисповести за све људе широм света је приоритет спољне политике Сједињених Држава, и ми ћемо је снажно промовисати“, наведено је у председничком декрету.  

    Шта то значи? Сада Вашингтон може да уводи санкције земљама које, по мишљењу Стејт департмента, крше верске слободе грађана. У наредних шест месеци, америчке дипломате ће припремити списак држава и организација које представљају „нарочити повод за забринутост“.

    У складу са документом, Американцима на одређеним местима ће у „промовисању права на вероисповест“ помагати „верска удружења, као и друге институције цивилног друштва“. За њих су предвиђени различити програми подршке, пре свега финансијске. За спровођење овог плана, Трамп је наредио да се издвоји „најмање 50 милиона долара“. Односно, горња граница не постоји.  

    „Прогони“ екстремиста

    Амерички политиколози су назвали Трампов указ новим „актом Магнитског“. На основу овог документа, усвојеног 2012. године, Сједињене Државе могу објавити санкције свима који, по мишљењу Беле куће, „крше људска права“. Сам закон је назван по Русу Сергеју Магнитском, који је преминуо 2009. године, и у почетку је предвиђао санкције само против Москве.

    Тренутни „акт Трампа“ такође се директно односи на Русију. Већ три године Стејт департмент оптужује Москву за „систематско кршење верских слобода“.  

    У последњем извештају, објављеном 10. јуна, америчко министарство спољних послова указало је на „прогон „Јеховиних сведока“, као и чланова организације „Хизб ут-Тахрир“ (обе организације су забрањене у Русији). Вашингтон за „сведоке“ тврди још од 2017. године, када је Врховни суд Русије забранио ову организацију, а затим ју је Министарство правде Русије додало на листу екстремистичких организација.   

    Али „Хизб ут Тахриру“ су овог пута посветили пуно више пажње. Ова структура, која се залаже за радикални „политички ислам“ и која жели да успостави „Светски калифат“, препозната је као терористичка почетком 2000-их година. И то не само у Русији, већ и, на пример, у Немачкој, Турској, већини арапских, источноевропских, азијских и блискоисточних држава.  

    У САД су такође објавили да је то организација која „доприноси ширењу естремистичких осећања“. Према подацима медија, у групи је био један од организатора напада на „куле близнакиње“ у Њујорку 11. септембра 2001. године, у коме је погинуло скоро три хиљаде људи.  

    Поред тога, лидери „Хизб ут Тахрира“ су више пута називали САД „шефом куфра (неповерења)“ и позивали су на „окончање светске доминације“ ове земље, предвиђајући јој „место у паклу“.  

    Међутим, америчке власти су више забринуте због „прогона“ чланова ове организације у Русији, посебно на Криму. Стејт департмент је хапшење следбеника ове организације назвао „кршењем права муслимана“ и кримских Татара.   

    „Јеховини сведоци и ‘Хизб ут Тахрир’ су хранитељи Стејт департмента, осмишљени да дестабилизују регион и утичу на становништво. Ове организације доносе широким масама искључиво америчке интересе и представљају одскочну даску за обојене револуције. На страну све забринутости Стејт департмента због неке врсте прогона: нећемо никога слушати приликом решавања својих унутрашњих питања“, прокоментарисао је за РИА Новости посланик Думе Руслан Баљбек, који је кримски Татарин.   

    „Двоструки стандарди“

    Страх од мешања САД у унутрашња питања изразиле су и друге земље на „контролном списку“. На пример, портпаролка кинеског Министарства спољних послова Хуа Чунјинг рекла је да је извештај Стејт департмента лицемерје, показивање „двоструких стандарда“, „пун идеолошких предрасуда“. Са друге стране, Вашингтон тврди да кинеска власт „намеће комунистичку догму“ верским организацијама које делују у земљи.  

    Заправо, у Стејт департменту не крију чињеницу да је Кина за њих циљ број један. Неколико дана након објављивања извештаја, појавио се председнички указ о санкцијама због „прогона муслимана-ујгура“ (туркијски народ који претежно живи у Кини).   

    Штавише, САД не планирају саме да кажњавају. Почетком године, на иницијативу државног секретара Мајка Помпеа, формиран је Савез верских слобода који је обухватао десетине земаља, укључујући Аустрију, Албанију, Босну и Херцеговину, Бугарску, Бразил, Велику Британију, Мађарску, Гамбију, Грчку, Грузију, Пољску.  

    А у фебруару, Помпео је најавио приступање Украјине овој организацији. Одлука је, како је рекао, донета након путовања у Кијев, где се састао са лидером расколничке Православне цркве Украјине Епифанијем Думенком. Он се пожалио на „утицај Москве“ на верску ситуацију у земљи.  

    Са представницима других украјинских верских организација, пре свега Украјинске православне цркве, највеће у земљи, Помпео није разговарао. Иако су из те цркве више пута позивали међународну заједницу да обрати пажњу на то да расколници, као и власти, прогоне њено свештенство и вернике. Штавише, усред кампање за промоцију Православне цркве Украјине, Кијев је покушао да протера епископа канонске Цркве Гедеона (Харона), америчког држављанина.  

    Овај инцидент, који се догодио у фебруару 2019. године, Стејт департмент је игнорисао. У извештају се само на кратко помиње прогон верника и заузимање храмова Украјинске цркве. Као да ово није озлоглашено „кршење верске слободе“.  

    „Представници Украјинске православне цркве су изјавили, али нису предали доказе, да је Православна црква Украјине вршила ‘насилне нападе’“, истакли су у Стејт департменту.  

    Звучи прилично чудно с обзиром на то да скоро сва саопштења о заузимању храмова Украјинске православне цркве на званичном сајту садрже фотографије и видео материјале. У само протекле две године, Украјинска црква је изгубила неколико стотина храмова.

    „Таоци политичких интереса“

    Али упркос чињеници да расколници заузимају храмове, америчке власти, парадоксално, управо Москву криве за „верску нестабилност у Украјини“. Прете санкцијама. Какве ће они бити: личне, против конкретних организација или државних структура, још увек није јасно.  

    „Колико ја знам, Сједињене Државе воде такву политику скоро од прошлог века. По мом мишљењу, ово је погрешно. Ја сам пастор протестантске адвентистичке хришћанске цркве седмог дана, која се формирала у САД, али у нашем веровању ми се придржавамо раздвајања између државе и Цркве. Неприхватљиво је да се било која држава меша у питања слободе савести и верске слободе. Мислим да је то мишљење већине верских удружења у Русији“, рекао је за РИА Новости генерални секретар Савета руске асоцијације верских слобода Олег Гончаров.  

    У ситуацији са могућим санкцијама, према његовим речима, верске организације у Русији су под претњом: „оне могу постати таоци политике САД“.  

    „С времена на време они и постају средство за политичке циљева Вашингтона. Узимају су неке појединачне чињенице кршења, везане за активност верских удружења на територији Русије. Њих увек можете наћи: то је живот и догађају се, на пример, грешке званичника. А понекад су то намерне провокације чланова појединих организација. Све ово се користи у политичке сврхе“, истиче пастор.  

    Он наглашава да су верски лидери против овог приступа. А ако говоримо о верским слободама, онда се проблеми који се на то односе морају решавати у земљи, унутар свештенства и само на основу руског законодавства.

    Прочитајте још:

    Тагови:
    Јеховини сведоци, Русија, Кина, Америка
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога