Слушајте Sputnik
    Свет
    Преузмите краћи линк
    Пише
    2557
    Пратите нас

    Француска је забранила турску организацију „Сиви вукови“ и том одлуком изавала оштре реакције Анкаре. Та организација позната је и под називом „Идеалисти“, а реч је о десничарима који су уско повезани са с турском Странком националног покрета (МХП) и сматрају их њеним милитантним крилом.

    Припадници „Сивих вукова“ поричу све везе политичке природе и за себе тврде да су културно-образовна фондација. То наводе и у свом званичном називу. Други их, међутим, описују као неофашисте који под плаштом културних удружења, врше индоктринацију и радикализацију омладине, заступајући експанзионистиче идеје.

    Идеја „великотурског царства“

    „Сиви вукови“ верују у супериорност „турске расе“ и теже уједињењу свих туркијских народа у једну државу

    Њихов циљ је успостављање „пантурске нације“, која, како сматрају, треба да заузима простор од Балкана преко централне Азије до Кине и да уједини све „туркијске народе“ у „великотурском царству“, у коме нема места за мањине и неистомишљенике.

    Симбол вука

    „Сиви вукови“ имају специфичан поздрав - постављањем шаке и прстију у облик који подсећа на главу вука. Кажипрст и мали прст су подигнути и представљају вучије уши, док су палац, средњи и домали прст спојени у тачку како би изгледали попут њушке вука.

    Овај симбол одабран је због древне легенде о вучици Асени која је митска прамајка свих туркијских народа у степама Централне Азије, а вук се сматра и симболом части.

    Брутални од почетка

    Оснивач покрета је Алпарслан Туркеш (1917-1997), који је уједно основао и десничарску турску Странку националистичког покрета.

    „Вукови“ су основани крајем шездесетих година прошлог века, а постали су познати 70-тих година 20. века због жестоког обрачунавања са активистима и припадницима левичарских организација. Крајем седамдесетих прошлог века добили су још један назив - одред смрти.

    Сиви вукови
    © AP Photo / Emrah Gurel
    Поздрав "Сивих вукова"

    Њима се приписује и одговорност за убиство више од 100 Алевита 1978. године, као и одговорност за масакр на тргу Таксим 1977.године.

    Мехмет Али Агџа, турски националиста који је ранио папу Јована Павла Другог 1981. године, такође је довођен у везу са „Сивим вуковима“.

    Председавајући организације „Турска федерација“, одељења МХП за иностранство, Муса Сердар Челеби, ухапшен је 1982. године под сумњом да је у централи те организације у Франкфурту дао новац Алију Агџи, који је ранио папу Јована Павла 13. маја 1981. године. Након одслужења 19 година казне у Италији, депортован је у Турску, где је одслужио казну за убиство Абдија Ипекчија, левичарског новинара, којег је ликвидирао 1979. године.

    Почетком деведесетих година проширили су поље свога деловања и на бивше државе Совјетског Савеза у којима живе туркијски народи. Чланови „Сивих вукова“ учествовали су у рату у Нагорно-Карабаху на страни Азербејџана а против Јермена, као и у Првом и Другом чеченском рату. Из Азербејџана су протерани 1995. године након неуспелог покушаја државног удара. Деценију касније је Казахстан забранио деловање те групе на својој територији и прогласио је „Сиве вукове“ терористичком организацијом.

    Активни и у Европи

    Бруталност „Сивих вукова“ настављена је и у 21. веку. Чланови те организације у Берлину 2007. године физички су напали курдске демонстранте, а припадник „Сивих вукова“ из Немачке у јануару 2013. године у Паризу је убио три курдске политичарке.

    Обрачун са Курдима није престајао ни у другим земљама.

    „Сиви вукови“ су активни и на подручју Кипра које је под контролом Турака, али су распрострањени у европским земљама са високим становника турског порекла као што су Француска, Белгија, Холандија, Аустрија, Немачка…

    У многим државама проглашени су екстремистичком или терористичком организацијом и забрањени су.

    Многи припадници „Сивих вукова“ деценијама се доводе у везу са кријумчарењем и дистрибуцијом наркотика.

    Прочитајте још:

    Тагови:
    екстремизам, Турска
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога