Слушајте Sputnik
    Свет
    Преузмите краћи линк
    Пише
    Бајден или Трамп: Амерички избори 2020. (148)
    22514
    Пратите нас

    Амерички изборни спор Доналда Трампа и Џоа Бајдена могао би да личи на грчку трагедију. Као што се у грчким трагедијама, када заплет дође до тачке у којој изгледа нерешив, појављује deus ex machina, односно неочекивана сила која решава нерешиву ствар, тако би и у америчком изборном спору тај deus ex machina могао бити Врховни суд САД.

    Кандидат Демократа Џо Бајден прогласио је победу на председничким изборима, док је Доналд Трамп најавио правну битку како би доказао да је он победио.

    Трампов адвокат Руди Ђулијани навео је да су три кључне ствари најважније за ту правну битку: немогућност да посматрачи проверавају гласачке листиће пристигле поштом, антидатирање гласова послатих поштом и гласање „мртвих душа“.

    Трамп је већ у првом дану после избора, када је после изборне ноћи било јасно да се догодио преокрет, односно да се од солидне Трампове предности у многим државама стигло до тога да Џо Бајден води и тамо где нико није очекивао, најавио је да ће се обратити Врховном суду САД.

    Да ли је Трамп већ имао спремну такву стратегију за случај да се догоди оно што назива „изборном крађом“, или да ће гласови који стижу поштом, против чега се жестоко борио пре избора и које сада Ђулијани назива најспорнијом ставком, бити против њега, још није познато.

    Међутим, оно што је познато је да се Трамп од самог почетка, када су бројне државе под изговором епидемиолошких мера током пандемије вируса корона промениле изборна правила, борио против тога.

    Многе државе су, услед пандемије, мењале изборна правила како би се бирачима омогућило да не долазе на бирачка места, односно да могу да пошаљу гласове поштом, те да се ти гласови рачунају под условом да су послати пре, али и на дан избора, односно 3. новембра, уколико стигну у року од неколико дана.

    ​Управо тај рок би могао да буде конопац над провалијом за који би Трамп могао да се ухвати.

    Трампови републиканци поднели су жалбе на такве одлуке још пре избора у многим државама, а неке су стигле и до Врховног суда САД.

    Пре избора, Врховни суд САД је у неким случајевима потврдио да је могуће продужење рока, у неким, као што је случај Алабаме, одлучио је да нема гласања поштом, иако ту опцију безусловно дозвољава 27 држава САД, док 21 тражи оправдање гласача, али је такође у случајевима неких држава захтевао да гласови послати поштом буду оверени потписима сведока или код нотара, како не би било злоупотреба.

    Такође, оно што иде на руку Трампу када је у питању Врховни суд, јесу и две одлуке које се тичу Пенсилваније.

    Једна од њих је то што је Врховни суд прошле недеље гласао 4-4 (Врховни суд има девет судија) на захтев из те државе да рок за стизање гласова буде дужи, док је у претходном гласању, када је одобрен први рок за накнадно стизање гласачких листића, резултат био 5-3.

    Како је за „Си-Би-Ес њуз“ рекао Џошуа Даглас, професор права са Универзитета Кентаки, то би значило да су конзервативне судије послале сигнал како се неће противити расправи пред федералним правосуђем по питању избора. Иначе, у Америци се сматра да је у Врховном суду тренутно шест конзервативних судија, блиских Трамповим републиканцима, и троје либералних, блиских Бајденовим демократама.

    Друга одлука је донета после избора. Републиканци су од правосуђа Пенсилваније тражили да изузме из укупног скора гласове који су стигли после изборног дана, што је одбијено. Међутим, онда је Врховни суд донео привремену одлуку да се ти гласови издвоје и посебно броје до доношења коначне одлуке.

    Такву привремену одлуку донео је судија Семјуел Алито, који је и раније био заговорник да Врховни суд мора да се одреди по питању гласања поштом.

    „Било би веома пожељно да се провери уставност одлука државних судова којима су потврђене промене изборних правила. То питање има националну важност и постоји велика вероватноћа да су њима судови у државама прекршили федерални Устав“, рекао је Алито.

    Уколико Врховни суд САД искључи из бројања гласачке листиће који су у Пенсилванији стигли после изборног дана, то би могло да има велики утицај и на друге државе, а нарочито на оне у којима су такви гласови довели до преокрета. Наиме, у САД је на снази англосаксонски правни систем, заснован на прецедентном праву. Та пресуда би онда била снажан аргумент за Трампов тим да поднесе тужбе и у другим спорним државама и да на њој заснива захтев да накнадно пристигли гласови буду нелегални.

    Уколико Врховни суд буде индиректно одлучивао о томе ко ће заправо бити победник председничких избора, то неће бити први пут у Америци. Наиме, такав случај се догодио и на изборима 2000. године, када је Џорџ Буш млађи победио Ала Гора.

    Тада је суд на Флориди одлучио да се поново преброји 61.000 гласачких листића које бирачке машине нису пребројале. Буш се жалио Врховном суду САД, који је оспорио одлуку суда са Флориде и прихватио првобитне резултате. Буш је тако освојио 25 електора са Флориде и стигао до бројке од 271, захваљујући чему је постао председник.

    Прочитајте још:

    Тема:
    Бајден или Трамп: Амерички избори 2020. (148)
    Тагови:
    Доналд Трамп, председнички избори у САД
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога