Слушајте Sputnik
    Свет
    Преузмите краћи линк
    82594
    Пратите нас

    Извештавање о изборном дану у САД и контроверзе око бројања гласова које су уследиле продубили су раздор између медија и америчких гледалаца, који се сада осећају све изолованијим и разочаранијим због цензуре, каже амерички истраживачки новинар Џејсон Гудман.

    Агенција АП и телевизије Си-Ен-Ен, Ен-Би-Си, Си-Би-Ес, Еј-Би-Си и Фокс њуз 7. новембра прогласиле су Џоа Бајдена „новоизабраним председником“, иако неколико савезних америчких држава тек треба да потврди резултате гласања, а неке од њих још увек броје гласачке листиће, док су у појединим покренуте тужбе због наводне изборне преваре. Ипак, бројни амерички медији, укључујући Њузмакс, Ван Америка Њуз Нетворк, Епох тајмс и Брејтбарт још увек одбијају да прогласе победника председничких избора.

    Истовремено, амерички мејнстрим медији осудили су забринутост Трампове администрације због наводних нерегуларности на изборима, оцењујући их „лажним и неутемељеним“. Друштвена мрежа Фејсбук посебно обележава објаве о изборима, а Твиттер их или означава или цензурише постове који доводе у сумњу пројектовану победу Џоа Бајдена.

    Стари баук из доба хладног рата операција „Птица ругалица“

    Одлука америчких мејнстрим медија да „крунишу“ Бајдена је превара, каже Гудман, истичући да медији не одређују победника на председничким изборима, већ електори сваке државе то раде и то тек 14. децембра. С обзиром на то, правни поступак је буквално тек почео и могао би трајати до јануара 2021, додаје он.

    Амерички медији не третирају исто оба председничка кандидата, изазивајући сумње да постоји дослух са „четвртом силом“, кампањом демократа и њеним обавештајним савезницима, слично такозваној операцији „Птица ругалица“, коју је описао познати репортер у случају Вотергејт Карл Бернштајн, сматра Гудман.

    Текст од 25.000 речи који открива како је ЦИА инструментализовала штампу током хладног рата објавио је часопис „Ролинг стоун“ у октобру 1977. 

    „Амерички сенатор Френк Чурч 1975. године основао је Одбор за проучавање владиних операција у вези са обавештајним активностима“, подсећа истраживачки новинар.

    „Током саслушања у Сенату, тадашњи директор Централне обавештајне агенције Вилијам Колби сведочио је да је ЦИА плаћала и на друге начине утицала на новинаре како би контролисала медије у Сједињеним Државама и иностранству“, додаје он.

    Иако је Џорџ Буш наводно прекинуо ову контроверзну сарадњу, постоје многи показатељи да сарадња између медијских гиганата, политичара и обавештајних оперативаца постаје све распрострањенија како је технологија напредовала, сматра Гудман.

    Тако су мејнстрим медији у Америци 2016. покренули приче о дослуху Трампа и Русије, засноване на непотврђеном „прљавом“ досијеу који је саставио бивши агент МИ6 Кристофер Стил, у договору са истакнутим америчким политичарима и обавештајним званичницима. Двогодишња истрага коју је водио специјални тужилацф Роберт Милер на крају је доказала да је све то било неистинито.

    „Још један савршен пример је и то што је Твитер блокирао извештаје „Њујорк поста“ о Хантеру Бајдену“, додаје новинар, позивајући се на одлуку технолошког гиганта да забрани приступ налогу „Њујорк посту“ и привремено ограничи дељење новинског текста о наводним договорима сина Џоа Бајдена са Украјинцима и Кинезима.

    Потребни нови извори информација већ су ту

    Двоструки стандард америчких медија према Бајдену и Трампу запазила је и публика. Гледаоци у Америци били су изненађени извештавањем Фокс Њуза о изборима.

    Телевизија, која је раније често била оцењивана као наклоњенија Трампу, прва је прогласила победу Бајдена у Аризони још током изборне ноћи. Осим што је демократског кандидата прогласила председником, та телевизија прекинула је пренос конференције за медије портпаролке Беле куће Кејли Макинани док је говорила о „превари на изборима“.

    „Фокс телевизија је коначно показала своје право лице и то није неки губитак. Ту празнину попуниће Њузмакс и други медији, попут подкаста и уживо преноса. То ће гледаоцима омогућити да добију информације из различитих и независних извора на које ни спонзори не утичу“, сматра Гудман.

    Према његовом мишљењу, потенцијална победа Џоа Бајдена може да резултира порастом медијске цензуре, а вероватно ће и гиганти Силицијумске долине и даље уживати имунитет према члану 230 Закона о комуникацијама и наставити са ограничавањем слободе говора.

    Он сумња да ће амерички Конгрес моћи да позове на одговорност Твитер, Фејсбук, Гугл и Јутјуб због означавања објава и цензуре ако Трамп оде из Беле куће у јануару 2021. године.

    Међутим, новинар истиче да „иако су Гугл, Фејсбук и Твитер изградили невероватно велике платформе са огромним базама корисника, појављују се многе добре алтернативне платформе и технологије“.

    Ново дигитално склониште многима је постала платформа Парлер, коју виде као одрживу алтернативу Твитеру. Више од 4,5 милиона нових људи отворило је налоге на тој платформи од 6. новембра.

    Истовремено, Румбле полако постаје алтернатива популарном Јутјубу.

    „У многим погледима (ове платформе) нису толико развијене као што су традиционалне друштвене мреже на које су људи навикли, али се убрзано побољшавају и дефинитивно имају дисидентску ноту која је од недавно одсутна са орвеловски корпоративног интернета“, закључује Гудман .

    Прочитајте још:

    Тагови:
    избори у САД, Америка, медији
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога