Слушајте Sputnik
    Свет
    Преузмите краћи линк
    Бајден или Трамп: Амерички избори 2020. (145)
    4938
    Пратите нас

    Пораз Доналда Трампа још није коначни исход америчких избора. Али ако му је суђено да напусти Белу кућу, то се неће десити пре 20. јануара — пред њим су два месеца, током којих рад нове администрације може бити још тежи.

    Сви се још увек сећају председникових обећања да ће „уништити“ америчке непријатеље. По свему судећи, републиканци ће управо то и учинити.

    И још понешто за крај…  

    „Циљ је да се запали толика ватра, коју би администрацији Бајдена било веома тешко да угаси“ — тако извори блиски Белој кући описују планове Трампа и његовог тима за наредна два месеца.  

    Симболично, дан након избора, Сједињене Државе су званично напустиле Париски климатски споразум, то јест коначно се испунило једно од Трампових најконтроверзнијих обећања. Недељу дана касније, обавестио је Конгрес о испоруци оружја Уједињеним Арапским Емиратима за 10 милијарди долара како би могли да одговоре на претње из Ирана. Отприлике у исто време отпуштен је шеф Пентагона Марк Еспер. Заменио га је Кристофер Милер.  

    Председник је захвалио бившем министру на одличном раду, али многи су Трампове поступке видели као покушај чишћења редова нелојалних елемената. Еспер се више пута успротивио намерама шефа Беле куће. На пример, током летњих нереда изазваних расним проблемима, он је одбио да усвоји „Закон о устанку“ којим би се растерали демонстранти уз помоћ војске. Неко време пре отказа, покушао је да убеди лидера земље да је неприхватљиво повлачење контигента из Авганистана под тренутним условима. Постао је препрека која морала бити уклоњена.  

    Цена повлачења војске је висока

    Непосредно пре гласања, Трамп је изјавио да ће се сви амерички војници до Божића вратити из иностранства. Своје предизборно обећање да ће повући војску са Блиског истока никада није испунио: око 4,5 хиљада војника и даље је распоређено у Авганистану, а око три хиљаде у Ираку. Председник се нада да ће то поправити пре напуштања Беле куће.

    Кристофер Милер, који је заменио Еспера, рекао је да ће се 2,5 хиљаде војника вратити из Авганистана и Ирака до 15. јануара 2021. године. То је збунило америчке партнере.  

    „Цена превременог или некоординисаног повлачења контигента може бити врло висока“, рекао је генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг.

    „Ризикује се да Авганистан поново постане платформа на којој међународни терористи планирају нападе на нас. Исламска држава ће имати прилику да доврши изградњу калифата у Авганистану, што није успела да уради у Сирији и Ираку“.

    Међутим, ирачки парламент је почетком ове године сам гласао за повлачење страних трупа из земље, подсећа Руслан Мамедов, координатор за блискоисточне програме Руског савета за међународне послове. Али он наглашава да је ипак ово лично Трампова одлука — председник жели да оде, испуњавајући своје обећање.  

    „Притисак на Вашингтон вршио се и из Ирака, али Американци су освојили многе политичке поене именовањем новог премијера Мустафе ал-Казимија у мају. У сваком случају, влада је, очекивано, реаговала на одлуку парламента. Формирали су билатералну комисију, расправљали о модалитету америчке војске. Циљ није повлачење контигента, већ ограничавање његовог броја“, рекао је Мамедов.  

    Пре ће бити да Американци мењају свој приступ, а не напуштају Ирак заувек.

    „Остаће обавештајна служба, војне компаније. Саветници ирачке војске ће наставити да раде на овај или онај начин. Присуство се не мери само бројем војника. Много је детаља који ће и даље омогућити да Америка буде важан елемент безбедносне архитектуре на Блиском истоку“, каже експерт.  

    Други важан фактор је Иран од којег Ирак енергетски зависи. Ако америчке трупе оду, то ће створити ситуацију у којој ће позиција Техерана ојачати, а Сједињене Државе то не могу да дозволе, додаје Мамедов.

    Опроштајно бомбардовање

    Материјал листа „Њујорк тајмс“ о томе да је Трамп планирао да бомбардује Иран, прошле недеље је узнемирио међународну заједницу.

    „Председник се консултовао да ли може да предузме кораке у односу на најважнија иранска нуклеарна постројења“, рекли су извори листа. То се догодило након што су инспектори ИАЕА открили да су резерве уранијума у објекту у граду Натанз 12 пута премашиле ниво који је дозвољен према иранском споразуму.  

    Према подацима листа, дискусији су присуствовали потпредседник Мајк Пенс, државни секретар Мајк Помпео и нови шеф Пентагона Кристофер Милер. Они су убедили Трампа да би такав потез довео до повећаних тензија и могао би прерасти у сукоб великих размера. Медији су Белој кући слали захтеве за коментарисање ове објаве, али још увек нису добили одговор.

    Истовремено, израелски извори су рекли издању Aксиос да САД намеравају да „преплаве“ Иран санкцијама заједно са Израелом и државама Персијског залива. Сваке недеље све до 20. јануара, они ће уводити нове рестриктивне мере. Тако ће садашња администрација отежати Бајденовом тиму повратак у ирански нуклеарни споразум.  

    У међувремену, државни секретар Мајк Помпео се спрема да прогласи јеменски покрет „Ансар Алах“ (Хути) терористичком организацијом. О овоме је писао Форин Полиси позивајући се на изворе у Стејт департменту. Ову одлуку саботирају напори међународне заједнице за мирно решење у земљи. УН и друге хуманитарне организације су одговарале америчке власти од таквог корака.  

    Ни корак назад

    Кина је постала једна од главних тема предизборне кампање: чинило се да се кандидати такмиче у окрутности свог приступа Пекингу. Обојица су присталице смањења економске међузависности и преиспитивања односа са Кином.  

    У наредних осам недеља Трамп намерава да сломи Пекинг, рекли су извори из администрације. Вероватно ће Бела кућа ојачати постојећа и увести нова ограничења против компанија, владиних агенција и званичника због кршења људских права у Синкјангу, Хонг Конгу, као и због претњи америчкој националној безбедности.  

    Демократе се слажу са оптужбама против Кине, али, за разлику од републиканаца, њихов приступ решавању проблема је другачији. Међутим, ако се уведу ограничења, Бајденов тим неће имати разлога да их преиспитује.  

    Ово ће смањити простор за маневрисање нове администрације, каже директор Фонда за проучавање САД Јуриј Рогулев. Биће тешко окренути се за 180 степени, јер ће санкције бити прописане законом.  

    Трампово понашање није једини случај, наставља Рогулев. „Исто ово смо гледали 2016. године. Тада је Трамп предлагао да се побољшају односи са Русијом. На крају је Обама увео нове санкције (против шест појединаца и пет државних структура, укључујући и ФСБ), протерали су дипломате (35 руских држављана је проглашено персонама нон грата)“. Чак је дошло и до скандала: Мајкл Флин, који је био Трампов саветник, позвао је руског амбасадора у Вашингтону Сергеја Кисљака да убеди Москву да не иде предалеко са одговором на ове мере и да избегава ескалацију сукоба.   

    Барак Обама или Доналд Трамп — ниједан председник не жели да се његов четворогодишњи рад преиспитује чим напусти Белу кућу. Очигледно је да тренутна администрација није усвојила принцип „одлазећи — одлази“ (Abiens abi) и учиниће све да током преосталих недеља заврши започето. И успут ће отежати рад наследнику, кад већ нема шта да се изгуби.


    О томе колико ће се дешавања у САД одразити на спољну политику Вашингтона и хоће ли Америка успети да задржи садашњу позицију на глобалној сцени, у емисији „Пророк“ говорио је Душан Пророковић.

    Прочитајте још:

     

     

    Тема:
    Бајден или Трамп: Амерички избори 2020. (145)
    Тагови:
    Америка, Џо Бајден, Доналд Трамп
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога