Слушајте Sputnik
    Свет
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 142
    Пратите нас

    Година за нама дефинитивно ће остати упамћена као година у којој се нови смртоносни вирус корона проширио планетом и однео више од милион жртава, мењајући животе људе на многим нивоима. Али, корона није једина успомена коју свет носи из 2020. Била је то турбулентна година, пуна догађаја од којих ће се многи прелити и на наредне године.

    Брегзит или почетак краја ЕУ

    Већ на самом почетку 2020. године забележен је догађај који ће дефинитивно ући у историју – први пут је једна држава напустила Европску унију.

    Велика Британија је званично 31. јануара напустила ЕУ, али са прелазним периодом који је на снази као део Споразума о повлачењу и чији је рок био 31. децембар 2020.

    Трговински споразум о Брегзиту, којим су дефинисали будуће односе на том пољу постигнут је само недељу дана пре краја транзицијског периода Брегзита и изласка велике Британије из јединственог тржишта ЕУ.

    До изласка је дошло више од четири године након референдума, а Британци су за то време променили чак три премијера. О далекосежним последицама Брегзита још је рано говорити, али једно од највећих питања које је већ дуже време одјекује је – да ли је ово почетак краја Европске уније?

    Пандемија

    Први случајеви заразе новим вирусом корона САРС-КоВ-2 забележени су у Кини пред сам почетак 2020, а већ у фебруару Светска здравствена организација изразила је забринутост и означила је као претњу по цео свет епидемију која се појавила у Кини. Вирус се брзо проширио и СЗО је 11. марта прогласила пандемију.

    Животи људи широм планете променили су се из корена. У већини земаља уведене су строге мере за спречавање ширења вируса које су, између осталог, укључивале и забрану кретања, забрану преласка границе, наставу и рад на даљину, као и затварање или скраћивање радног времена бројних трговинских и угоститељских објеката,

    културних установа, а забране окупљања одложиле су бројне спортске, забавне и културне манифестације. Вирус, којим се  до сада заразило више од 80 милиона људи, драстично је утицао и на економске токове, остављајући раднике без посла, а компаније без профита. Власти су биле приморане да интервенишу кроз државне пакете помоћи.

    Појава првих вакцина против вируса корона један је од најзначајнијих догађаја у протеклој години и улива наду да ће се пандемији стати на крај.

    Природне катастрофе

    2020. је почела катастрофалним пожарима у Аустралији. Око шест одсто те земље било је у пламену, а страдало је на десетине људи и милиони животиња. Мегапожари потом су забележени у САД. У Калифорнији је током лета изгорело 1,65 милиона хектара, уништено је више од 10.000 објеката и погинуло је 33 људи. У Колораду је изгорело више од 80.000 хектара.

    Пожар у Новом Јужном Велсу
    © AP Photo / Twitter@NSWRFS
    Пожар у Новом Јужном Велсу

    Протекла година биће упамћена и по разорним земљотресима. Турску провинцију Елазиг погодио је земљотрес од 6,7 степени 24. јануара. Погинула је 41 особа, више од 1.000 је повређено, срушене су на стотине кућа. У октобру се догодио и потрес у Егејском мору у близини Измира, јачине седам степени. Погинуло је 117 особа у Турској и две у Грчкој, а више од 1.000 је повређено. Јак земљотрес, магнитуде 7,4, уздрмао је провинцију Оаксака у Мексику 24. јуна. Штета је била огромна, а погинуло је 10 људи.

    Најачи земљотрес у години се догодио  на Аљасци и имао је снагу од 7,8 степени. Епицентар је био у зони која готово да није настањена, па није било жртава.

    Пробудила су се и три вулкана - Тал на Филипинима и Етна и Стромболи у Италији. Ни урагани нису мировали и у налету два најјача током 2020. у Америци је страдало скоро 200 људи.

    „Рат“ на улицама Америке

    Поред плиме природних катастрофа САД је погодио и талас масовних протеста који су често прерастали у сукобе међу окупљенима или са полицијом, указујућии на све израженије поделе унутар америчког друштва.

    Након смрти Афроамериканца Џорџа Флојда у мају, који је умро након што је полицајац током хапшења коленом притискао његов врат дуже од осам минута, дошло је до великих протеста не само у САД, већ широм света.

    Покрет „Црни животи су важни“, који је основан 2013. године након убиства тинејџера Трејвона Мартина, добио је међународну пажњу након Флојдове смрти, а организације су основане у бројним земљама.

    Протесте против полицијске бруталности, дискриминације и расне неједнакости обележили су и нереди на улицама америчких градова у којима је било на десетине повређених демонстраната и полицајаца, али и неколико жртава.

    Протест испред Беле куће
    © AP Photo / Alex Brandon
    Протест испред Беле куће

    Убиство генерала Касема Сулејманија

    Вест о убиству иранског генерала Касима Сулејманија, команданта елитне иранске јединице „Кудс“, одјекнуло је почетком године.

    Сулејмани је погинуо приликом америчког напада на аеродром у Багдаду када је из ваздуха погођена колона аутомобила.

    У тренутку повишених тензија између Ирана и САД, убиство, међу Иранцима врло поштованог генерала, довело је свет на ивицу новог блискоисточног рата. Док је амерички председник Доналд Трамп наводио да је Сулејмани одговоран за смрт много Американаца, званични Техеран претио је осветом, оптужујући Вашингтон за тероризам.

    Иранска војска је је неколико дана након смрти Сулејманија извела ракетни напад на америчке објекте у Ираку и тада је страдало на десетине људи. Иран је датум погибије Сулејманија прогласио Светским даном отпора.

    Портрет Касема Сулејманија
    © AP Photo / Vahid Salemi
    Портрет Касема Сулејманија

    Касем Сулејмани важио је за врхунског стратега и блиског сарадника иранског верског вође, ајатолаха Алија Хамнеија.

    Експлозија у Бејруту и оставка либанске владе

    Катастрофална експлозија почетком августа потресла је Бејрут. У луци престонице Либана експлодирало је око 2.750 тона амонијум нитрата, индустријског ђубрива и потенцијално опасне материје. 

    Страдало је више од 200 људи, хиљаде су хоспитализоване, а око 300.000 људи остало је без домова због огромне штете нанете у већем делу града. 

    После експлозије, уследили су и протести у главном граду Либана, у којима је погинуо један полицајац, а више стотина људи је повређено.

    Цела Влада Либана поднела је оставку након негодовања јавности и међународне заједнице.

    Насилни протести широм света

    Протеклу годину дефинитивно су обележили масовни и насилни протести широм света.

    Протест „Жутих прслука“ у Француској ни вирус корона није могао да заустави, па су се незадовољни грађани више пута окупљали и шетали улицама.

    Покрет „Жути прслуци“ настао је у новембру 2018. године, када су стотине хиљада људи блокирале путеве широм Француске, протестујући због најављеног повећања пореза на гориво.

    Протести који су трајали дуже од годину дана убрзо су се претворили у израз незаводољства грађана политикама председника Француске Емануела Макрона, за које тврде да иду у прилог богатима и великим компанијама.

    Протести у Хонгконгу
    © AP Photo / Kin Cheung
    Протести у Хонгконгу

    Ни протести у Хонгконгу који су почели 2019. године нису замрли у 2020.

    Протести су започели због планова, касније замрзнутих, који би омогућили екстрадицију из Хонгконга у копнену Кину. Али они су се сада проширили тако да одражавају шире захтеве за демократским реформама.

    Међу последњима су одржане демонстрације против планова Пекинга да усвоји резолуцију о припреми нацрта закона о осигуравању националне безбедности у Хонгконгу.

    Велики протести често су завршавани насиљем, уништавањем имовине и хапшењима.

    Талас протеста захватио је и Чиле где је народ изашао на улице како би изразио незадовољство због социјалне неједнакости. Студентски протест због повећања цена подземне железнице прерастао је у широки покрет који захтева реформе образовања, здравства, пензија и нови устав. У често насилним демонстрацијама ухапшено је и повређено много људи, а било је и мртвих.

    Антивладини протести потресли су Гватемалу, а демонстранти су запалили зграду Конгреса у Гватемала Ситију у знак протеста због резова у буџету владе председника Алехандра Хиаматеја.

    Талас протеста у Колумбији почео је још у септембру, након смрти Хавијера Ордонеса у полицијском притвору. За многе Колумбијце ово је призвало у сећање смрт Афроамериканца Џорџа Флојда у Минеаполису у мају током бруталног хапшења. Најмање 13 људи је погинуло а више од 400 повређено у насилним протестима који су захватили Колумбију након Ордонесове смрти.

    Протести у Колумбији трају, у таласима, више од годину дана, из различитих разлога. Неки демонстрирају због неједнакости у друштву, корупције, полицијске бруталности и политичко-економских реформи, други против насилних демонстраната...

    У Венецуели су се протести такође прелили из 2019. у 2020. Демонстрације су организовали и противници и присталице председника Николаса Мадура, а немири су се наставили и ове године, да би крајем септембра дошло до ерупције широм земље због честих искључења струје и несташица горива и пијаће воде

    Масовни протести опозиције почели су у Белорусији 9. августа, након председничких избора. Према подацима Централне изборне комисије, на изборима је победио актуелни председник Александар Лукашенко са 80,1 одсто освојених гласова. Опозиција није признала резултате избора и сматра да је победила Светлана Тихановска. Осим тога, одржавају се и митинзи присталица Лукашенка, чија је инаугурација одржана 23. септембра.

    Белоруско тужилаштво покренуло је кривични поступак против Светлане Тихановске и чланова Координационог савета белоруске опозиције „због чињенице стварања и руковођења екстремистичком групом.

    Рат у Нагорно-Карабаху

    Крајем септембра Нагорно-Карабах, вековна тачка спорења Азербејџана и Јерменије, поново је постао поприште сукоба. Територију око које се деценијама преговара захватио је талас рата уз мноштво жртава на обе стране и међусобне оптужбе Јеревана и Бакуа за избијање сукоба. 

    Лидери Русије, Азербејџана и Јерменије, Владимир Путин, Илхам Алијев и Никол Пашињан, потписали су 10. новембра заједничку изјаву о потпуном прекиду борбених дејстава у Нагорно-Карабаху и тиме је стављена тачка на шестонедељно ратовање. У документу је наведено да један део региона прелази под контролу Азербејџана, стране ће разменити заробљенике, а руске мировне снаге биће распоређене дуж контакт линије и дуж Лачинског коридора који повезује Карабах са Јерменијом.

    Терористички напади у Европи

    Европу је у јесен неколико терористичких напада завило у црно и распламсало страх од радикалног исламизма.

    Радикализовани осамнаестогодишњак чеченског порекла средином октобра одрубио је главу француском учитељу Самуелу Патију на периферији Париза, зато што је Пати својим ученицима током предавања историје показао карикатуру пророка Мухамеда, што се у исламу се сматра богохулним.

    Крајем октобра мушкарац наоружан ножем убио је три особе, од којих је једној жени одсекао главу, а неколико повредио код катедрале Нотр Дам у Ници. Он је током напада узвикивао „Алаху акбар". Нападач, пореклом из Туниса, је рањен приликом привођења. 

    Почетком новембра у главном граду Аустрије недалеко од синагоге у терористичком нападу убијене су четири особе, а 22 људи је повређено. Полиција је усмртила двадесетогодишњег нападача, Албанца који води порекло из Северне Македоније.

    Након ова три напада ухапшено је десетак особа осумњичених да су били у вези са нападачима и нападима..

    Трамп против Бајдена

    Избор америчког председника сам по себи је догађај у који су упрте све очи, али ови избори донели су посматрачима много више узбуђења него иначе.

    Избори одржани 3. новембра били су врло неизвесни, предност у државама се наизменично мењала, а често је износила и само неколико стотина гласова разлике. Резултати гласања нису били познати данима, а онда су поједини медији објавили да је демократски кандидат Џо Бајден однео победу над кандидатом републиканаца и актуелним председником Доналдом Трампом. Бајденови победу потом је потврдио и електорски колеџ. 

    Трамп је одмах изјавио да је реч о изборној превари, а он и његов изборни тим поднели су до сада на десетине тужби у којима оспоравају изборни резултат у кључним савезним државама.

    Актуелни председник и даље не признаје пораз, а Бајден се увелико припрема за транзицију власти и инаугурацију која се одржава 20. јануара.

     

    Тагови:
    тероризам, Касем Сулејмани, Бејрут, вирус корона, пандемија, земљотреси, Џо Бајден, Доналд Трамп, антивладини протести, протести, Џорџ Флојд, Америка, Избори2020, свет
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога