Kако зауставити дигитални колонијализам

© Depositphotos.com / Igor StevanovicЦензура
Цензура - Sputnik Србија
Пратите нас
Суперсила у 21. веку мора да контролише не само географски, већ и дигитални простор. У супротном, ризикује да постане интернет додатак Сједињених Држава. Русија има низ сопствених ИТ платформи, али још увек се не може говорити о пуном дигиталном суверенитету.

Међународни дискусиони клуб «Валдај», експертско-аналитичарски центар, у уторак је објавио извештај „Међународна конкуренција и лидерство у дигиталном окружењу“, који детаљно испитује проблеме нове врсте колонијализма који је захватио свет — „дигиталног колонијализма“. Аутори извештаја Андреј Безруков, Максим Сучков и Андреј Сушенцов сматрају да Русија, за разлику од већине других земаља, има све шансе да сачува суверенитет и, штавише, да предводи алтернативни светски табор земаља „дигиталног несврставања“. Стручњаци су чак утврдили план за постизање тог амбициозног циља. 

Дигиталне технологије постају главно поље новог рата; у контексту виртуализације свих аспеката друштвеног живота, информативни простор се милитаризује, написали су аутори извештаја.

Шта штити од дигиталног колонијализма

По мишљењу аутора извештаја, „присуство држава у главној лиги светске политике незамисливо је без стратегија развоја у глобалном дигиталном окружењу, доступности ресурса, сопствених идеја и производа у овој области“, па према томе, само поседовање ИТ ресурса ће заштитити Москву од судбине још једне у низу „дигиталне колоније“ не само Вашингтона, већ и у будућности — Пекинга. 

Сама категорија „велике силе“ у 21. веку подразумева стварање сопствених технолошких платформи, па би, по мишљењу стручњака „Валдаја“, Русија требало да развије целу линију ИТ технологија и производа на сопственој научно-техничкој основи, а затим да започне извоз овог новог производа у земље Африке, Латинске Америке, Блиског истока, у суседне земље Евроазијске економске уније.

Тамо је потребно испоручивати когнитивне системе и системе за самосталну обуку, решења у области сајбер безбедности, сигурног електронског управљања документима и платформе за пружање услуга.

„Минимални задатак Русије је да одржи суверенитет приликом доношења одлука које утичу на главна подручја националне безбедности. Максимални задатак је стварање сопственог конкурентног технолошког екосистема“, закључују стручњаци. Они се надају да ће Москва успети да постане кључни учесник у развоју нових правила игре у овом новом свету. 

Идеју о извозу интернет технологија и производа у треће земље можемо назвати „не бесмисленим, већ далеким сном једног од аутора извештаја — Андреја Безрукова“, који ј истовремено на челу удружења „Извоз технолошког суверенитета“, истакао је генерални директор компаније „Ашманов и партнери“ Игор Ашманов, коментаришући извештај „Валдаја“. 

Изградња дигиталног суверенитета

„За разлику од САД-а, Русија може да помогне другим земљама без одузимања њиховог суверенитета, већ напротив, јачајући га“.  

Исто је и са информационим технологијама — ми предлажемо мање технолошки напредним земљама „свеобухватни интернет“,претраживаче, друштвене мреже без обавезних „додатака“ у виду спољне контроле и управљања. Према томе, постоје такви планови, али на њима треба још много радити“, рекао је Ашманов за издање «Взгљад». 

„Заиста, Русија има задатак да изгради дигитални суверенитет, који је постао саставни део обичног суверенитета — државног. Без првог је врло лако изгубити други, што смо видели на примеру „арапског пролећа“ или пуча у Украјини. Покушаји хаковања државе уз помоћ дигиталних технологија предузети су и у нашој земљи сасвим недавно, током митинга 23. јануара“, констатовао је Ашманов. 

Према речима саговорника, да би постигла пуни суверенитет у дигиталном пространству, Русија треба да обезбеди три главне компоненте. „Као прво, неопходно је заштитити земљу у сајбер простору од напада, вируса, хаковања, шпијуна уграђених „тројанаца“. Да се искључи свака могућност упадања у наше системе“, сматра саговорник. 

Као друго, неопходно је елиминисати зависност у којој се рад интернета у Русији може контролисати споља. „Замислите да живите у селу до ког се кабл за струју протеже из оближњег града. У овом граду постоји непријатељска управа градоначелника, која се, штавише, борила са осталим ривалима и већ им је пресекла кабл, остављајући их без светла. Наравно, тада ћете се замислити над тиме да је време за куповину сопственог генератора електричне енергије“, објаснио је Ашманов, истичући да је потребан суверени руски интернет, који неће бити подложан претњама да га нека друга држава једноставно искључи. 

„Као треће, Русија мора да обезбеди суверенитет у информационом простору “, убеђен је Ашманов. То, додаје он, захтева потпуну замену технолошке линије страних производа на руске, што није лак задатак. 

По мишљењу саговорника, постојеће руске дигиталне платформе Јандекс, Mail.Ru, ВКонтакте или Однокласники нису довољне за обезбеђивање суверенитета, будући да постоје неке друге врсте садржаја за чију производњу и потрошњу нема аналога у Русији. „Реч је о видео сервисима. На пример, ми немамо такве сервисе као што је YouTube. Руски RuTube и Яндекс.Эфир су много слабији. Немамо ни свој Инстаграм. Чак је и ТикТок дошао из Кине. Испоставља се да у нашој технолошкој линији има још пуно празнина“, наводи Ашманов. 

Са друге стране, професор на Факултету политичких наука Московског државног универзитета, члан Научног савета при Руском савету безбедности Андреј Манојло, коментаришући извештај „Валдаја“, истакао је да не треба одустајти од западних сервиса и гаџета, већ их „максимално ефикасно искористити за своје интересе“.

„Можете узети најбоље, научити и почети са стварањем свог аналога“, предлаже професор. 

Манојло је подсетио да се појам „дигитални неоколонијализам“ појавио пре 20 година, па су чак и тада изнета прва предвиђања да заостале земље могу постати зависне од новог колонијалног типа. „Што више неоколонијалисти покушавају да потчине било који сегмент људских односа како би диктирали сопствене услове, то више расте отпор. Русија, која се залаже за правду, можда ће се наћи међу предводницима овог покрета“, уверен је Манојло. 

Страни ресурси да поштују руске законе

Шеф Центра за економска истраживања на Институту за глобализацију и друштвене покрете Василиј Колташов истиче да америчка пропагандна машина данас „дрско крши“ људско право на приступ информацијама. 

"Држава треба да заштити руске сервисе као слабије, и у сваком случају да спречи доминацију англосаксонских, посебно Фејсбука, Јутјуба и Твитера“, убеђен је експерт. 

„Страни информативни ресурси морају плаћати порез у Русији и поштовати наше захтеве. Они не могу никога цензурисати, нити наметати информације за које сматрају да су тачне. Морају почети да одговарају у потпуности на руском суду. Када се то догоди, промениће се читав однос снага у информационом простору“, сигуран је експерт. 

Експерт сматра одбијање признавања америчких и британских патената за софтверске производе једним од ефикасних корака за ослобађање од диктата у дигиталном окружењу. „Неопходно је национализовати патентна права и права интелектуалне својине по аналогији са ранијом национализацијом суверенитета“, предлаже Колташов. 

Такође би требало престати са употребом западних оперативних система (ОС) са програмима за њих.

„Широка употреба Мајкрософта је неприхватљива. Русији је потребан сопствени оперативни систем или барем ОС заснован на бесплатном патенту, али са неопходним руским сервисима. Неопходно је нанети ударац против глобалног дигиталног империјализма на класичан начин, ослободивши се од његових самопроглашених права на интелектуалну својину. А онда ће Москва моћи да понуди своје производе другим земљама“, предвиђа економиста. 

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала