Слушајте Sputnik
    Свет
    Преузмите краћи линк
    1790
    Пратите нас

    Федерална служба безбедности (ФСБ) Русије објавила је материјале пресуде, које је војни суд Кијевског војног округа донео нацистима пре 75 година. Нацисти су одговорни за геноцид у Украјини током Великог отаџбинског рата.

    Суд је у Кијеву истражио је злочине које су нацисти починили у многим регионима Украјине. Трибунал је заседао од 17. до 28. јануара 1946. године у Дому официра. „Кијевски Нирнберг“ је био отворен. Суђење су детаљно пратили медији - совјетски листови „Правда“ и „Известија“, локална штампа, фотографи и сниматељи.

    Бруталне наредбе

    На оптуженичкој клупи је било 15 нациста, од шефова до извршитеља злодела.

    Међу њима је био и СС групенфирер Паул Шер, начелник безбедносне полиције и жандармерије Кијевске и Полтавске области, који је организовао одабир људи, после кога је 142.000 становника Кијева пало у ропство Немачке. Организоване су и акције против партизана и цивила. Шер је предводио масовна погубљења у Бабјем Јару, где је погинуло око 150.000 совјетских грађана, пре свега Јевреја.

    Још један члан СС јединица је и групенфирер Карл Бурхард, бивши командант шесте армије на територији Стаљинске области (касније Доњецке) и Дњепровске области, војни командант Кијева. Био је организатор шест логора војних заробљеника, где су у нехуманим условима умрле стотине заробљеника. Одговоран је и за убијање цивила и насилно слање у Немачку 25.000 жена и 3.000 рудара.

    СС бригаденфирер Екарт Ганс фон Чамер унд Остен је командовао 213. дивизијом, која је деловала у Полтавској области, касније је био командант главне команде број 392. Био је одговоран за мучења и масовна погубљења цивила, организатор логора за ратне заробљенике у Кременчугу.

    СС оберштурмфирер, окружни комесар Георг Хејниш сматран је једним од главних организатора репресија, проглашен је кривим за убиство 5.000 совјетских грађана. По његовом наређењу, у Мелитопољу је стрељано 3.000 деце.

    Потпуковник Георг Трукенброд, војни командант Первомајска, Коростишева, Коростена, оптужен је за хапшења, мучења и погубљења совјетских грађана и око 4.000 Јевреја.

    СС гаупштурмфирер Оскар Вализер, командант Бородјанске међурегионалне команде у Кијевској области, оптужен је за организовање мучења и масовна погубљења цивила у селу Бородјанка и околним селима (више од 3.000 цивила), спаљивање живих људи у селу Мирча и казнене експедиције.

    Зондерфирер Фриц Бекенгоф - земљораднички командант Бородјанског округа Кијевске области. Организовао је конфискацију хране цивилном становништву (5.000 тона хлеба, 10.000  тона кромпира, 3.000 крава) и пљачке.

    Обер-поручник, командант вода пољске жандармерије Емил Фридрих Јогшат у околини Артемовска лично је пуцао на десет до 15 група совјетских грађана, међу којима су били стари, жене и деца.

    Поручник пољске жандармерије и командант 44. пешадијске дивизије Емил Кнол, док је био командант логора за ратне заробљенике у селу Андрејевка Балаклејевског округа Харковске области, заједно са својим потчињенима, систематски је убијао ратне заробљенике и цивиле и стварао неподношљиве услове за живот.

    Обер-каплар, војник СС дивизије „Викинг“, Ханс Изенман, учествовао је у погубљењима совјетских грађана у Лавову, Бердичеву и Тарашу. Само у Лавову је лично стрељао око 120 људи.

    СС обершарфирер, шеф службе безбедности Дњепродзержинска, округа Днепропетровске области, Вилхелм Гелерфорт, лично је мучио ухапшене. По његовом наређењу ухапшено је, претучено и стрељано око 300 људи.

    Подофицир, командир чете 323. безбедносног батаљона Вили Мајер је, заједно са својим „борбеним одредом“, учествовао у стрељању 14.000 становника града Сарни, од којих је 220 људи лично убио.

    Међу оптуженима су били и главни каплар 73. батаљона прве немачке тенковске војске Јохан Паул Лауер, који је учествовао у стрељању 100 људи у Лавову и 400 у Виници. Затим, главни каплар, бивши шеф канцеларије Бородјанске међуокружне ортскомандатуре Август Шадел и главни наредник полиције, бивши заменик командира чете полицијског батаљона „Остланд“, Борис Драцхенфелс-Каљувери.

    Сведочења на суђењу другим нацистима су показала, да је циљ нациста био да униште цивиле на окупираним територијама Украјине.

    „Сматрао сам да што више буде убијено совјетских грађана, онда ће нама, Немцима, бити лакше да спроведемо своју колонијалну политику“, рекао је Бурхард.

    Вализер је признао да је убијао и кажњавао „како би Немцима обезбедио већи животни простор“. Јогшат је објаснио убиства деце чињеницом да су им родитељи већ убијени и зато би им било тешко да живе. Изенман је испричао детаље погубљења: „Отприлике 45-50 људи је одведено до јама. Стајали су окренути према нама и ми смо пуцали митраљезима, аутоматима и карабинима".

    Јавна одмазда

    Пуковник Теренти Ситенко, председавајући суђењем, објавио је пресуду 28. јануара. Трибунал је прогласио кривим свих 15 оптужених „за масовна стрељања, злочине и насиље над цивилима и ратним заробљеницима, разарање градова и села, пљачке становништва и депортације у заробљеништво“, односно за злочине предвиђено декретом Президијума Врховног Совјета СССР-а од 19. априла 1943. године о казни за нацистичке злочинце.

    Шер, Бурхард, Фон Чамер унд Остен, Хејниш, Вализер, Трукенброд, Гелерфорт, Кнол, Бекенгоф, Изенман, Јогшат и Мајер су осуђени на смртну казну вешањем. Лауер је добио 20 година затвора, а Шадел и Драхенфелс-Каљувери по 15 година тешког рада.

    Јавно погубљење извршено је следећег дана 29. јануара у 17 часова. У центру Кијева на тргу Калинин постављена је дрвена скела. То је сада Трг независности, на коме се редовно одржавају поворке са бакљама украјинских националиста.

    На тргу и у суседној улици Крешатик окупило се више од 200.000 грађана. Кадрови документарног филма, укључујући и процедуру вешања, припадају Руском државном архиву филмских и фото докумената и објављени су на сајту листа „Родина“.

    На снимцима се види, како испод скеле, која се састоји из шест делова, долазе отворени камиони. На камионима су стајали осуђеници везаних руку иза леђа. Ставили су им омче око врата, камиони су отишли, а нацисти су остали да висе.

    Прочитајте још:

    Тагови:
    Немачка, Украјина, Кијев, убиства, нацистички злочини, злочини, Нацисти, Нирнберг
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога