Слушајте Sputnik
    Свет
    Преузмите краћи линк
    14199
    Пратите нас

    Кипарска црква, која је недавно признала украјинске расколнике, нашла се у центру скандала. Њен поглавар, архиепископ Хризостом, оптужен је за умешаност у аферу са „златним пасошима“. Верници ово повезују са питањем легализације „нове цркве“ Украјине. Какве методе присталице раскола користе за постизање свог циља?

    Почетком године украјински расколници су се похвалили амбициозним плановима. Они се надају да ће наредних месеци процес формирања „независне цркве“ бити настављен након једногодишње паузе. Поглавар расколничке Православне цркве Украјине (ПЦУ) Епифаније Думенко најавио је „други талас преласка“ заједница из канонске Украјинске православне цркве (УПЦ) у њихову структуру. И такође још веће признање ПЦУ у свету. 

    Кипарска црква и украјински расколници

    Према његовим речима, Цариградска патријаршија, која претендује на лидерство у православном свету и која је започела глобалну легализацију украјинских расколника, коначно је пронашла ефикасну формулу за то. За основу ће узети „кипарски модел“: поглавар острвске цркве, архиепископ Хризостом, поменуо је „митрополита Епифанија“ током службе 24. октобра 2020. године. Са тачке гледишта канона, то значи да је признао вођу ПЦУ као свог — сада они могу да служе заједно и да се причешћују из заједничке посуде. 

    Поступак архиепископа је био неочекиван, чак и за Кипране. Неколико архијереја га је због тога осудило. И захтевали су да се заједнички размотри проблем признавања расколника. Месец дана касније, 24. новембра, већина чланова синода Кипарске цркве стала је на страну свог примаса. 

    Али верници нису то прихватили са одушевљењем. Неки отворено називају архиепископа Хризостома издајником. И то са добрим разлогом. 

    На самом почетку аутокефалне историје, када су Фанар (административни центар Цариградске патријаршије у Истанбулу) и председник Украјине Петро Порошенко тек развијали тај пројекат, Кипарска црква на челу са својим примасом се изразила сасвим јасно. Ево шта је архиепископ Хризостом написао у честици патријарху московском Кирилу поводом 1030. годишњице Крштења Русије 2018. године:

    „Кипарска црква никада неће одступити од свог става, који смо вам више пута излагали, свом снагом ће подржавати став Руске православне цркве по питању такозване аутокефалије у Украјини. Она сматра овај став праведним и оправданим у потпуности. Управо тамо се налазе ваши духовни корени и не можете се отргнути од њих. По том питању, ми Кипрани вас посебно разумемо, гледајући на гроб и манастир апостола Варнаве, оснивача наше цркве, који су нам недоступни због турске инвазије (светиња се налази на територији Турске републике Северног Кипра). Главни разлог због ког смо пожурили да одговоримо на ваш позив на учешће у овим догађајима, био је да вам поново уверимо у непроменљивост нашег става“.

    А став РПЦ, који је подржао архиепископ Хризостом 2018. године, јесте, као што се види, непризнавање аутокефалије коју је Цариградска патријаршија дала украјинским расколницима. Сада су недавне заклетве вође Кипарске цркве заборављене. Уместо тога, ту је званични позив Думенка на Кипар и жеље за „успешно служење“. 

    Ова драматична промена узнемирила је вернике. Руска православна црква сматра да је неко наговорио архиепископа Хризостома да донесе ову одлуку. 

    „Вашингтон константно врши притисак“

    „Ни за кога није тајна да је он био под притиском Цариградске патријаршије, која је била веома заинтересована да бар још једна Црква призна њен незаконити поступак. Притисак су вршили Американци, који су заинтересовани за слабљење Руске цркве и настоје да супротставе грчки свет словенском свету“, рекао је у новембру за РИА Новости председник Одељења за спољне везе Руске православне цркве, митрополит волоколамски Иларион. 

    Амерички траг је испливао и када су расколнике признале Александријска и Грчка православна црква 2019. године. Тада се све догодило прилично брзо. Али, свештенство ових цркава истиче да иза овога стоје месеци сплеткарења. 

    „Сложено украјинско питање је настало, нажалост, као резултат сталног и снажног притиска политичких субјеката Сједињених Држава и украјинског руководства на Весељенску патријаршију, Грчку и друге земље“, изјавио је недавно за лист Рentapostagma митрополит кифиријски Серафим (Грчка православна црква).

    Није искључио да ће се таква политика наставити и да ће бити откривени нови детаљи иза кулиса признања ПЦУ. 

    Међутим, неки детаљи су већ познати. На пример, на Кипру. Верници верују да је скандал, у који је упао архиепископ Хризостом, повезан са аутокефалним питањем. 

    „Поклон“ од преваранта

    Недавно су медији саопштили да бивши министар унутрашњих послова Кипра Сократис Хасикос и шеф кипарског инвестиционог програма у Министарству унутрашњих послова Кристина Каула тврде да је поглавар Кипарске цркве олакшао издавање „златног пасоша“ малезијском бизнисмену Џоу Лоу 2015. године. Према њиховим речима, јерарх је затражио од министарства да све реши на брзину. 

    На крају је само четири дана након подношења захтева, Лоу држао кипарски „златни пасош“ у рукама. А неколико дана пре тога вечерао је са Хризостомом, где му је уручио банковни чек за „прилог цркви“.

    „Захвалио сам му и рекао да надбискупији нису потребне донације. И додао сам да ће новац отићи богословском универзитету. Мислио сам да је чек око 15 хиљада евра. Али онда ми је речено да је у ствари од 300 хиљада“, архиепископ је уверено рекао на суду поводом овог случаја у јануару. 

    Истовремено је потврдио да је писмо о бизнисмену из његове канцеларије послато Министарству унутрашњих послова. А такође и другим министарствима, укључујући и канцеларију председника Кипра. Истина, према речима јерарха, све су то урадили његови запослени, а он није марио за детаље. 

    Џо Лоу је добио кипарско држављанство за четири дана уместо законски потребних девет месеци. Можда скандал не би био у центру пажње да није било једног детаља: он је организовао превару и украо новац из малезијског државног буџета. У његовој домовини га оптужују за крађу десет милиона долара, као и за корупцију и злоупотребу положаја. 

    Сада ће кипарски суд размотрити питање одузимања држављанства Малезијцу. Вероватно ће га изручити. Међутим, ту се ова прича не завршава.

    Утицајан међу својима, зависан од непознатих

    Према подацима кипарских медија, било је прилично много учесника у афери „Лоу“. Архиепископ Хризостом ће вероватно моћи да збаци сумње са себе и избегне формалне оптужбе. 

    „Кипарски архиепископ је веома значајна личност за своју земљу. Он је неформални национални лидер. Поред тога, први председник државе био је архиепископ Макариос. И читава државотворна идеја, самоидентитет, у великој мери је везана за локалну Кипарску цркву, јер су етнички Кипрани — Грци“, објашњава политиколог Аркадиј Малер.  

    Утицај архиепископа Хризостома, према мишљењу експерта, велик је због његовог статуса, а не личних квалитета. И зато он, каже Малер, на неки начин сарађује са властима и разним компанијама, “„посебно узимајући у обзир статус Кипра као једног од познатих офшора“. 

    „Али у исто време, Кипар и његова црква нису снажни играчи у светском православљу. И они не могу да се одупру притиску споља, посебно када је реч о таквом питању као што је признање украјинских расколника. Могуће је да ова скандалозна прича са бизнисменом из Малезије била инструмент притиска. Ако је тако велики скандал годинама био непознат, то значи да је за њега било заинтересованих људи споља“, уверен је експерт.

    По мишљењу политиколога, у признавању ПЦУ од стране других грчких цркава, Грчке православне и Александријске цркве, финансијско питање такође је одиграло одређену улогу. Експерт сматра да ће на тај начин Фанар и снаге које га подржавају у САД и даље вршити притисак на друге локалне цркве. Међутим, он истиче да „све тајно постаје јавно“, па чак и нијансе које су врло незгодне за Цариград. 

    Тагови:
    расколници, афера, православна црква, Кипар
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога