Слушајте Sputnik
    Свет
    Преузмите краћи линк
    2184
    Пратите нас

    Мере, које се спроводе због актуелне пандемије вируса корона, повремено слабе, па опет пооштравају, што оставља велике последице на психу људи. Директор Европског бироа Светске здравствене организације (СЗО) Ханс-Хенри Клуге приметио је раст „паралелне“ пандемије анксиозних поремећаја, коју има чак 20 процената медицинских радника.

    Клуге сматра да је свему кривац брза смена слабљења и пооштравања мера изазваних вирусом корона и позвао на хитну вакцинацију.

    Као последица пандемије половина млађе популације од 18 до 29 година пати од депресије и анксиозних поремећаја, а чак 20 процената медицинских радника има ове симптоме, наводи прес-служба Европског бироа СЗО позивајући се на податке Међународне организације рада.

    „Поремећаји менталног здравља попримили су размере још једне паралелне пандемије, а европски СЗО је посвећен решавању овог питања путем нове Коалиције за очување менталног здравља која ће појачати подршку и кроз развој препорука и смерница за сваку земљу“, изјавио је Ханс-Хенри Клуге.

    Навео је да број психичких болесника расте не само међу онима који су припадали ризичним групама, већ и међу онима који никада нису имали психичке проблеме.

    Клуге је подвукао да је вакцинација започета у 35 земаља Европе и да је већ примљено 25 милиона доза вакцина. Он сматра да то даје наду: „Монументални подухват помоћи ће да се растерети наш здравствени систем и спасу многи животи“.

    Међутим, темпо ширења ковида 19 је и даље висок и појављују се нови сојеви вируса. Зато вакцинисање приоритетних популација постаје још важније. Наде у брзу производњу и правичну дистрибуцију вакцина не остварују се брзо као што би желели, рекао је Клуге.

    Вирус је већ коштао живота више од 700.000 становника у Европи, задао је тежак ударац економији, менталном здрављу, образовању, животима, професијама и људским односима.

    „Не смемо да заборавимо лекцију за коју смо платили тако високу цену. Брза промена мера пооштравања и ублажавања карантина показало се као лоша стратегија. Најефикаснија опција за спас економије и минимизирање негативних последица остаје увођење и постепено укидање мера заснованих на епидемиолошким критеријумима. Наш приступ мора бити уравнотежен и разборит“, навео је Клуге.

    Да је вирус утицао и на ментално здравље деце сведоче резултати истраживања Британске националне здравствене службе (NHS). Показатељи психичког здравља су се значајније погоршали у односу на 2017. годину.

    Ментални поремећаји примећени су код једног од деветоро деце.
    После првог карантина, до јула 2020. године, свако шесто дете имало је такве поремећаје. Међу дечацима је проценат деце са поремећајима порастао са 11 процената у 2017. години на 16 процената у 2020. години, а међу девојчицама са десет на 15 процената.

    Децу је највише бринула чежња за школом и пријатељима и страх да би њихови пријатељи и породица могли бити заражени вирусом корона. Четвртина испитаних жалила се на проблеме са спавањем.

    Тинејџери су били веома рањиви током пандемије. Чак њих 50 процената сматра да су током карантина били незадовољни својим животом. Међутим, према студији дечијег психијатра Мине Фазел са Универзитета у Окфорду, једна трећина тинејџера одговорила је да им се живот поправио због ограничења. „Чини се да што је ђак старији, мере карантина негативније утичу на њега“, рекла је професор Фазел.

    Хелен Вестерман из добротворне организације „Childline“ наводи да је дошло до значајног повећања броја позива на сос-линију од деце са анксиозношћу и депресијом.

    „Потенцијално имамо читаву генерацију чије је ментално здравље урушено епидемијом“, каже она.

    Прочитајте још:

    Тагови:
    депресија, психа, здравље, ментално здравље, вирус корона, ковид 19
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога