Слушајте Sputnik
    Свет
    Преузмите краћи линк
    1297
    Пратите нас

    Јерменски премијер почео је да говори о враћању на полупредседнички облик владавине који је раније критиковао. Изразио је спремност да изађе на ванредне изборе, а пре тога тражио оставку начелника Генералштаба. Променио је и реторику према руским системима „Искандер“. Због чега се Никол Пашињан одрекао ранијих ставова и каква судбина чека земљу?

    На митингу у кругу присталица у Јеревану Пашињан је изјавио да „треба радити на томе да се општенародним референдумом усвоји нови или реформисани Устав“. Он је дозволио могућности преласка са парламентарног на полупредседнички облик владавине.

    Премијер је нагласио да су он и његове присталице спремни за ванредне изборе.

    „Сигурни смо у став народа, само народ ме је довео до положаја премијера и само он може да ме смени. Желим да он добије ту могућност путем гласања, желим да будем сигуран да ми је опростио грешке. Изазивам парламентарну опозицију – идите на ванредне парламентарне изборе“, говорио је шеф јерменске владе.

    То је било неочекивано, јер је месец дана раније Пашињан износио сасвим супротне ставове. У јануару је тврдио да је полупредседнички облик владавине најнеефикаснији за време независности. Предомислио се под утицајем актуелне политичке кризе земљи.

    Пашињан је бранио сопствена гледишта и нападао противнике. Тврдио је да је до његовог доласка на власт у Јерменији функционисала једна институција – „институција корупције“, која је, како је рекао, сада успешно срушена. Тада се дотакао и теме ванредних избора. Јерменски премијер је инсистирао на томе да се опозиција успротивила ванредном гласању и да је зато одлука одложена до лета.

    „Неке снаге намеравају да искористе парламентарне изборе као платформу за радикалне акције што би могло да угрози унутрашњу стабилност, као и да повећа спољне изазове“, истакао је раније Пашињан.

    Међутим, премијерове изјаве нису прошле незапажено. Заменик начелника Генералштаба Тиран Хачатрјан га је критиковао, па је то (или још нешто) Хачатрјана коштало положаја – шеф владе га је сменио. Као одговор на тај поступак, Генералштаб је захтевао Пашињанову оставку, рекавши да политичари воде земљу у опасном правцу.

    Подршка Вашингтона и Анкаре

    Затим су догађаји добијали све већи значај – премијер је дешавања у земљи називао покушајем војног пуча и позвао присталице да изађу на протест у Јеревану. Испоставило се да је Пашињан имао подршку и у иностранству – у Вашингтону и Анкари.

    С тим у вези, портпарол америчког Стејт департмента Нед Прајс је недосмислено истакао да се САД чврсто залажу за демократију и суверенитет Јерменије и да оружане снаге земаља не би требало да се мешају у унутрашњу политику.

    Речи подршке Анкаре могле би да се доживе као отворено ругање, јер јерменско јавно мњење има негативан став према Турској, посматрајући је и као савезника Азербејџана. Турски министар иностраних послова Мевлут Чавушоглу осудио је покушаје насилног преузимања власти у било којој земљи. Како је рекао, то се односи и на догађаје у Јерменији.

    Пашињанов наредни корак је био захтев председнику Јерменије Армену Саркисјану у којем тражи оставку начелника Генералштаба Оника Гаспарјана, што је јерменски лидер одбио. Премијер је инсистирао, вратио документ председнику и поново је одбијен. Сада би захтев за оставку начелника Генералштаба требало да ступи на снагу аутоматски у року од три дана.

    Обраћајући се својим присталицама, Пашињан је износио речи које су у некој мери личиле на кајање. Он је народну љубав назвао разлогом грешака кабинета министара.

    „Покушавајући да оправдамо ту љубав, желели смо да поступамо исправно и идеално. А у многим случајевима трагање за савршенством је доводило до пасивности“, рекао је он.

    Нова реторика око „Искандера“

    У међувремену, Пашињан је променио став о још једном питању. Након разговора са руским председником Владимиром Путином, јерменски премијер је признао је да био погрешно информисан у погледу стања руских ракетних комплекса „Искандер-М“ испоручених Јерменији.

    Ситуација у вези са руским „Искандерима“ је иначе повезана са новом политичком кризом која се распламсала у Јеревану после Пашињанових неопрезних речи о тим системима. Том приликом, он је прокоментарисао изјаву свог претходника Сержа Саргсјана о неблаговременој употреби руских „Искандера“ током борби у Нагорно-Карабаху. С тим у вези, Пашињан је изнео тврдњу да је успешно дејствовало свега 10 одсто тих ракета.

    „Премијерова изјава нема никакве везе са садржајем и квалитетом јерменско-руских савезничких односа у области војне и војно-индустријске сарадње. Нема сумње да је руско оружје једно од најбољих на свету“, изјавила је портпаролка премијера Мане Геворгјан.

    Политички маневри

    Стручњаци у Јерменији и региону сматрају да су промењени ставови премијера само маневри.

    „И раније је било говора о томе да морамо да се вратимо на полупредседнички облик владавине. Многи сматрају да ће то повећати ефикасност државног система“, сматра политиколог Ајк Халатјан.

    Према његовим речима, циљ Пашињана је заправо да унесе раздор међу противницима, од којих ће многи подржати реформу.

    „Он се нада да ће дискусија о уставним променама одвратити друштво од актуелне политике, стога користи конјунктуру у сопствене интересе и велича идеју коју је раније сам критиковао“, закључује експерт.

    Са своје стране, експерт за регионалне проблеме Сергеј Шакарјанц види извор кризе у догађајима који су претходили доласку Пашињана на власт. Он сматра одговорним и бившег председника Сержа Саргсјана који је покренуо радикално реструктурирање државне машине у корист одређених европских вредности.

    Парламентарна република многе засмејава, а председничка подстиче жељу за номиновањем сопственог кандидата који ће узети у руке сва овлашћења“, сматра експерт.

    Истовремено, стручњак за Кавказ Станислав Тарасов сматра да се направила безизлазна ситуација, када опозиција није у стању да смени лидера земље, а лидер није у стању да подели опозицију. Како каже, због дуготрајне кризе слаби сама држава.

    Према речима Тарасова, изненадна промена Пашињанове реторике је трик како би „купио време“.

    „Премијер је говорио да су га погрешно информисали о 'Искандерима'. Али све су то тактички маневри“, закључује он.

    С тим у вези, додао је да ће свеједно доћи до расплета политичке кризе, односно да ће се ситуација разрешити до краја године.

    Тагови:
    најбоље, руско оружје, реторика, промена, Никол Пашињан
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога