Слушајте Sputnik
    Свет
    Преузмите краћи линк
    1460
    Пратите нас

    Верује се да је легендарну збирку књига и докумената, чији је последњи власник наводно био цар Иван Четврти Грозни, управо он или изгубио или сакрио. Потрага за библиотеком је трајала неколико векова. Више пута се сумњало да ли је она заиста постојања, ипак и даље постоји нада да ће једног дана бити откривена.

    Историја библиотеке Ивана Грозног

    Према сведочанствима летописаца, историја збирке древних књига у Москви почела је много пре владавине Ивана Четвртог - древним рукописима и копијама пергамента које су даровали грчки јерарси.

    Главни допринос обнављању библиотеке дала је, као мираз, Софија Палеолог, супруга Ивана Трећег. Софија је била рођака последњег императора Византије Константина Једанаестог, који је спасавајући од Турака ризницу од непроценљиве вредности наредио свом брату Томи да пренесе византијску библиотеку у Рим. Јединствену збирку књига наслеђује Томина ћерка – Зоја, која је у Риму добила име Софија.

    Библиотека је пренета у Москву заједно са остатком мираза на 70 колица 1472. године.

    ​Касније је Иван Четврти Грозни, велики љубитељ књига, допуњавао збирку, купујући или добијајући књиге на поклон. Међу књигама су била и дела муслиманских и арапских научника и мислилаца.

    Неки истраживачи сматрају, да су књиге изгореле у московском пожару 1571. године или касније током инвазије Пољске 1612. године, када су опкољени Пољаци у Кремљу у потрази за храном претраживали и подземне просторије тврђаве.

    Историчар Иван Забелин је оповргао верзију нестанка књига у пожару, нашавши у архиви запис из 1682. године, којим се потврђује да је у подземним просторијама Троицке куле у Кремљу био ковчег од кованог гвожђа у коме су највероватније биле књиге.

    Докази о постојању библиотеке

    Доказом да је библиотека постојала сматра се помињање монаха са Свете Горе Максима Грека. Он је позван у Москву током владавине Василија Трећег како би преводио књиге на руски језик и саставио каталог књига из колекција московских кнежева. Грек је радио на преводима девет година, затим је био оптужен за јерес, издају и затворен у манастир.

    Други аргумент у прилог постојања библиотеке је средином 19. века навео Франц Ниенштедте. Он у својим летописима спомиње дерпатског пастора Јохана Ветермана, који је у Москву дошао 1565. године заједно са другим становницима Дерпа. Иван Грозни је пастору показао своју колекцију древних књига и као ученом човеку поверио да преведе неке.

    У то време благо је зазидано у подрумима Кремља и није отворено више од 100 година.

    ​Чување збирке књига у подрумима се објашњавало чињеницом да су сви власници библиотеке, почев од Софије Палеолог били забринути због могућности да може избити пожар. Москва, грађена од дрвета, често је горела, а постојала је могућност и крађе.  

    Потрага за библиотеком Либерејом

    Библиотека је нестала после смрти Ивана Четвртог, дуго се о њој ништа није чуло. Било је приче да су сви руски владари знали где се она налази, али су информацију држали у тајности.

    О томе сведоче велика ископавања у близини Кремља која је организовао Петар Први. Цареви савременицу су сматрали да се он надао да ће открити библиотеку „Либереју" Ивана Грозног.

    ​Потрага за библиотеком непроценљиве вредности се наставља. Сматрали су да се она налази на разним местима:

    - Подземне тајне просторије Кремља - пројектоване и изграђене по налогу Софије Палеолог;

    Валогда - саграђена током владавине Ивана Грозног као нова престоница. Подигнут је био дворац за цара, уређени тајни пролази и камени подруми за смештај царске ризнице. Када је Иван Грозни сазнао да му прете почео је да планира бег дуж река до Белог мора, а затим до Енглеске. Све драгоцености, укључујући и библиотеку, морале су се налазити у Валогди;

    - Александров у Владимирској области - град у коме се налазила још једна престоница Ивана Четвртог. У овом граду је било велико надземно и подземно градилиште. У древној царској архиви постоје записи које је цар доносио на чување, као и одабране књиге, држани су у подрумима поред царских одаја. У периоду од 1650. до 1919. године на месту Кремља налазио се Успенски женски манастир и монахиње су чувале подземна складишта.

    Без обзира на безуспешне вековне потраге за тајним скровиштем и изјаве скептика да је библиотека Ивана Грозног мит, постоји нада да она заиста постоји и да ће човечанство открити њену тајну и стећи вековима чувану мудрост.

    Прочитајте још:

    Тагови:
    Русија, библиотека, Иван Грозни
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога