Слушајте Sputnik
    Свет
    Преузмите краћи линк
    41679
    Пратите нас

    Сајт „Глобал фајрпауер“ сваке године од 2006. објављује свој годишњи извјештај и ранг-листу националних оружаних снага, од најјачих до најслабијих.

    Овогодишња ранг-листа војне снаге земаља објављена је прошлог месеца, а подаци су занимљиви и међународно гледано и за регион бивше Југославије.

    „Глобал фајрауер“ је свакој од 139 земаља на ранг-листи израчунао специфични „Пауер индекс“, индекс који се рачуна на основу више од 50 фактора који не обухватају само строгу војну моћ, већ и финансијску ситуацију, логистичке капацитете и географске услове, између осталог.

    Очекивано, САД су и даље на првом месту, с „пауер индексом“ од 0.0718 (што је индекс ближи нули, то је војна снага већа). Занимљиво је, међутим, колико мало другопласирана Русија у ствари заостаје за Америком. „Пауер индекс“ Русије је, наиме, 0.0791. Та је разлика, међутим, постојана у односу на раније године.

    САД су са својим гигантским, иако делимично пренадуваним војним буџетом, опсежном инфраструктуром, огромним људством у војсци, морнарици, ваздухопловству и маринцима, те великим базеном потенцијалних регрута, успешно задовољиле критеријуме модерне војне силе, пише амерички лист „Нешнал интерест“.

    Америчка надмоћ у ваздуху

    САД убедљиво воде у ваздушним снагама, с укупно 12.233 војне летелице наспрам 4.144 руске – више него троструко. САД имају и предност у борбеним ловцима – 1.956 према 789 руских, као и у војним хеликоптерима – 5.436 према 1.540 руских, преноси хрватски портал „Индекс“.

    Међутим, руски невидљиви ловац пете генерације Су-57 представља врло конкретно средство одвраћања за евентуалне америчке ваздушне акције, док САД и даље имају озбиљних проблема са својим (пре)скупим невидљивим ловцем пете генерације Ф-35, за који је начелник америчког ваздухопловства генерал Чарлс Браун индиректно признао да је био неуспели пројекат те да ће бити потребно развити новог, јефтинијег ловца који би заменио застареле Ф-16, ловце четврте генерације. Ф-35 има високо софистициране сензоре и оружје, али кошта око 100 милиона долара по комаду, склон је кваровима и непоуздан. Штавише, 2018. је читава америчка флота Ф-35 била приземљена због пада једног таквог ловца у Јужној Каролини.

    Русија има више тенкова и бродова од САД

    Ипак, САД, које имају више него двоструко више становника него Руска Федерација, нема ни приближно толику предност у укупном броју активних припадника оружаних снага – 1,4 милиона у односу на милион руских. Штавише, Русија је у предности у погледу броја резервиста - 2 милиона у односу на само 845 хиљада америчких. Русија уз то има и пола милиона паравојних снага, а САД нула, иако ова евиденција не рачуна приватне кооперанте, односно плаћенике из фирми попут контроверзног „Блеквотера“ који често делују уз америчке војнике у војним конфликтима.

    Тенк Т-14 Армата и борбено пешадијско возило Армата са модулом Кинжал на проби Параде победе у Москви
    © Sputnik / Михаил Воскресенский
    Русија и даље има велику предност у броју тенкова – 13.000 наспрам 6.100 америчких.

    Русија и даље има велику предност у броју тенкова – 13.000 наспрам 6.100 америчких. У укупном броју оклопних возила САД ипак стоје боље, с 40 хиљада наспрам 27.100 руских. Иако Русија има већи укупни број ратних бродова - 603 према 490 америчких, САД имају чак 11 носача авиона, што је круцијални елемент њене морнарице, док Русија има само један – који је тренутно неактиван јер је на поправци.

    Русија се опоравила од свог пост-совјетског економског и војног колапса и покренула низ пројеката модернизације у својим оружаним снагама, првенствено у ваздухопловству и морнарици, али и балистичким пројектилима с нуклеарним капацитетом. Нова генерација руских подморница са стратешким (дакле, нуклеарним) и крстарећим пројектилима додатно смањује квалитативну предност коју САД има на том пољу. Такође, растући број руских модернизованих корвета и других мањих бродова одражава њихов фокус на обалне одбрамбене снаге.

    САД и даље имају далеко већи војни буџет од Русије и Кине

    У сваком случају, највећа разлика између САД и Русије и даље је видљива у можда и најважнијој ставци – буџету за одбрану, који у САД-у износи 740,5 милијарди долара, а у Русији само 42 милијарде долара.

    Трећа најјача војна сила на свету, Кина, има „Пауер индекс“ од 0.0854, који не заостаје превише за Америком и Русијом. Њен је војни буџет, у износу од 178 милијарди долара, мањи од америчког, али знатно већи од руског. Такође, са чак 2,185 милиона активних припадника оружаних снага, ова огромна земља има предност и над САД и над Русијом, с којом је у много пријатељскијем односу него с Америком, али с којом дели голему копнену границу.

    Војници Народноослободилачке војске Кине
    © REUTERS / Damir Sagolj
    Кина са чак 2,185 милиона активних припадника оружаних снага има предност и над САД и над Русијом.

    Кина има и 3.260 војних летелица, од чега 1.200 борбених ловаца, затим 35 хиљада оклопних возила, од чега 3.205 тенкова те 777 ратних бродова, од чега два носача авиона. Кина, пише „Нешнал интерест“, наставља са знатним, дугорочним улагањима у све своје војне гране, а одликује је потенцијал за експлозивни раст војних капацитета у релативно кратком року. Осим сопствених борбених група с носачима авиона, Кина развија и шесту генерацију бомбардера и ловаца, а Си-ен-ен је ових дана објавио велику анализу са закључком да је ова земља изградила највећу морнарицу на свету.

    „Борбена снага кинеске морнарице утростручила се у само 20 година. Иако већ има највећу светску ратну морнарицу, Кина алармантном брзином гради модерне површинске бродове, подморнице, носаче авиона, борбене авионе, амфибијска пловила, подморнице с балистичким нуклеарним ракетама, велике бродове обалне страже и ледоломце“, стоји у извештају америчке морнарице из децембра прошле године. Посебан разлог за забринутост Пентагона је чињеница да ће неки од тих бродова бити једнаки или бољи од свега што САД или друге поморске силе могу послати у акцију.

    Идуће земље на овој ранг-листи поприлично заостају за највећим војним силама света. На четвртом месту је Индија („Пауер индекс“ 0.1207), а следе Јапан (0.1599), Јужна Кореја (0.1612), Француска (0.1681), Велика Британија (0.1997), Бразил (0.2026). На десето мјесто се попео Пакистан (0.2073). Немачка је, с друге стране, пала на 15. место, с „Пауер индексом“ од 0.2519.

    Хрватска се попела, али је Србија испред ње

    Хрватска се међутим попела на 63. место с „Пауер индексом“ од 1.0331 док је 2017. била на 68. месту, а 2019. на 70. мјесту. Тако се налази испред Словеније (88. место, 2.0782) или Босне и Херцеговине (121. место, 4.0474), али иза Србије (61. место, 1.0063) и Мађарске (55. место, 0.9187). Србија је постигла озбиљан напредак од 2017, кад је била на 89. месту.

    Оружане снаге Хрватске и Србије често су тема поређења и надметања, а ево како то изгледа према „Глобал фајрпауеру“.

    Србија има двоструко више активних припадника оружаних снага (30.000) од Хрватске (15.500) и више него двоструко већи број резервиста - 50.000 према само 20.000 у Хрватској.

    Такође, српски војни буџет већи је од хрватског – 1,14 милијарде долара према 880 милиона долара. Док Хрватска има 75 војних летелица, од чега само 12 борбених ловаца и 37 хеликоптера, Србија има 113 војних летелица, само 6 борбених ловаца, али 51 војни хеликоптер.

    Док Србија има чак 304 тенка, Хрватска их има 72. Србија има укупно 1.200 оклопних возила, а Хрватска 650. Хрватска, логично, има јачу морнарицу, с 28 бродова према 19 српских, преноси Б 92.

    Тагови:
    САД, Русија, Кина, Хрватска, Србија, ранг-листа, војска
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога