Слушајте Sputnik
    Свет
    Преузмите краћи линк
    1474
    Пратите нас

    Сукоб Палестине и Израела траје већ неколико дана. Нови талас сукоба се већ сада може окарактерисати као један од најжешћих од Друге интифаде 2000-2004. године. Како је заправо дошло до ескалације између Гизе и Израела и каква је хронологија догађаја?

    Иако се епицентар узајамних напада протеже границом јужних градова Израела и сектора Газа, до ескалације је дошло због сукоба који је избио око подручја Шеик Џарах у Јерусалиму.

    Наиме, тај крај је претежно насељем Арапима и сматра се палестинском територијом. Далеке 1959. године Палестинци су узели у закуп неколико квартова у граду од Јордана, који је тада контролисао Јерусалим, укључујући и Шеик Џарах. Закуп је био одређен на четири године, али споразум нису званично продужили. Међутим, 1967. године избио је Шестодневни рат, током кога су Израелци успоставили контролу над целим Јерусалимом, прогласивши га за своју престоницу.

    Влада Израела је 1972. године поднела тужбу за принудно исељавање Арапа који су живели у том рејону, како би тамо населили јеврејске породице. Суд је донео одлуку тек пре неколико месеци, а то је био најдужи судски процес у израелском правосудном систему. Званична санкција суда била је неопходна како светска заједница не би могла оптужити израелску владу за кршење резолуције Савета безбедности УН и кршење људских права. Израелска страна је одлично знала да ни палестинска влада, ни арапски становници тог рејона немају никакве документе о имовини, што значи ни права да живе тамо.

    Такве документе би требало да поседује јорданска страна, јер су с њом склопљени споразуми. Међутим, за све време судског процеса потребни документи нису приложени.

    Према мишљењу израелске стране, држава нема законско право да из тог рејона исели арапско становништво, јер су доселили у тај крај након што је после Арапско-израелског сукоба 1948-1949. године Јерусалим прешао под контролу тадашњег Трансјордана.

    Одлука израелског суда о исељавању Палестинаца донета је почетком маја ове године. Према плановима израелске владе, исељавање арапског становништва из кварта Шеик Џарах требало би да се одвија у фазама – од краја маја до средине јула. Палестини су одбили да оду, након чега су почели масовни протести у источном Јерусалиму. Демонстранте је растеривала полиција – ништа необично за Јерусалим.

    Дан Х

    Ситуација се погоршала у ноћи 11. маја. Са једне стране, јеврејски део града славио је Дан Јерусалима – дан када је град проглашен за престоницу Израела. Са друге стране, арапски део града изазвао је масовне нереде, дошло је и до сукоба са полицијом. Израелске безбедносне снаге су током сукоба са демонстрантима блокирале Храмску гору и заузеле џамију Ал Акса где се, према њиховим претпоставкама, налазило складиште оружја и муниције палестинским демонстраната.

    Након тога се умешао Хамас. Из сектора Газа стигао је ултиматум да се ослободи џамија и Храмска гора иначе ће уследити ракетни напади. Израелска влада на то није одреаговала, те су полетеле прве ракете Хамаса у правцу јужних градова Израела. Ни Израелске одбрамбене снаге нису дуго чекале да на одговор.

    За скоро дан и по сукоба Хамас је нанео више од хиљаду ракетних напада на израелску територију. Први пут после много година под ударом су се нашли не само јужни градови и насеља, него и центар државе, као и Тел Авив. Међутим, „Железна купола“ не може да изађе на крај са свим нападима. Масовни напади се настављају.

    Израелске одбрамбене снаге, са своје стране, уништиле су главне вишеспратнице (раније су упозорени локални становници) у Гази, јер су из тог правца палестинске групе лансирале ракете, наневши неколико прецизних и масовних ваздухопловних напада током којих је ликвидирано више од 20 лидера палестинских покрета Хамас и Исламски џихад. Притом, полазећи од података Министарства здравља сектора Газа, погинуло је двоструко више цивила.

    Јеврејски погроми у Израелу

    Истовремено, израелски Арапи, као и Палестинци који живе и раде на израелској територији, починили су масовна ноћна разарања прво у ноћи 11. маја, а затим и у ноћи 12. маја. Бацали су камење и Молотовљеве коктеле на аутомобиле, куће, кафиће и продавнице које се налазе у власништву јеврејског становништва. Ситуација се погоршала и у градовима Лод, Ако, Хаифа где је проценат арапског становништва прилично висок. Ноћ са уторка на среду (11. на 12. мај) у Лоду била је посебно тешка – власти града су признале да су изгубиле контролу над градом, организујућу евакуацију јеврејског становништва из града. До јутра су у немирне градове уведене појачане јединице израелске војне полиције, те је ситуација враћена под контролу. Засад није јасно да ли ће поново избити такви инциденти. Другим речима, на израелској територији претходне ноћи догодили су се прави јеврејски погроми.

    Нема преговора

    Након првих међусобних ракетирања, Египат је предложио странама да буде посредних на преговорима – као што је био случај приликом сваког погоршања палестинско-израелског сукоба. Међутим, овог пута обе стране су одбиле да се договарају.

    Засад ниједна страна није спремна да се заустави, настављају се напади како Хамаса, тако и Израелских одбрамбених снага. И поново и палестинска и израелска страна обећавају да ће наставити са нападима и да се ни пред чим неће зауставити.

    Прочитајте још:

     

    Тагови:
    Јевреји, Арапи, сукоб, Газа, Палестина, Израел
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога