Председник Словеније за РТ: Европа треба поштено да одговори да ли би желела да види Украјину у ЕУ

© AP PhotoБорут Пахор
Борут Пахор - Sputnik Србија
Пратите нас
У интервјуу руском каналу „Раша тудеј“, председник Словеније Борут Пахор говорио је о путевима за решавање украјинског конфликта, упоредио је кримски и словеначки референдум за независност и дао своје мишљење о санкцијама према Русији.

Данас Европа не може самостално да осигура сопствену безбедност, управо зато јој је потребна помоћ Североатлантске алијансе, сматра Борут Пахор.

„Залажем се за оснивање Сједињених Европских Држава, што би значило да је ЕУ стекла војни потенцијал за своју одбрану. Међутим, у Европи ће у скоријој будућности бити присутан НАТО и хвала богу на томе. Што се тиче Словеније, можда нам Русија не прети директно, али сам у разговорима с колегама из балтичких земаља и Пољске стекао утисак да се плаше да у одређеном тренутку Русија може представљати директну опасност по њихову националну безбедност", каже он.

Управо натегнути односи између Русије и НАТО-а представљају разлог ескалације сукоба у Украјини, тврди Пахор.

„Искрен дијалог између Русије и Алијансе био би врло користан. Због тога треба пронаћи решење украјинског питања које би задовољило и Русију и Европску унију, а посебно украјински народ и руководство."

Првостепена улога Европе се, по мишљењу словеначког председника, састоји у директном одговору на питање о пријему Украјине у ЕУ.

„Европска унија треба да буде начисто са тим да ли жели Украјину у свом саставу или не. На ово питање треба одговорити поштено и директно, у том случају би Кијев неке кораке предузео много одлучније."

Председник признаје да Русија и Словенија имају добре економске везе и успостављен политички дијалог. Годишња размена робе између две државе достиже 1,6 милијарди евра. Ове две земље имају и сличне историјске моменте. Један од њих је референдум за независност Словеније и Крима из 1990. и 2014. године. Међутим, народ је изражавао своју вољу у различитим условима, каже Пахор.

„Ми смо се залагали за мирно решавање кризе, а истовремено нас је окупирала југословенска војска. Били смо принуђени да бранимо своју слободу и то нам је пошло за руком. То се не може поредити са оним што се дешава у Украјини."

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала