Слушајте Sputnik
    Вести
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 13
    Пратите нас

    Правно гледано референдум о Заједници српских општина не би имао ефекат, али би његово одржавање имало политичку тежину код западних ментора Приштине, објашњавају правни стручњаци.

    И врапцима на грани је јасно да се Приштина неће либити да на сваки начин „изврда“ оснивање Заједнице српских општина у форми која је потписана у Бриселу.

    Пошто потпис не могу да повуку, остаје им неколико начина да то ураде: референдум или оцена Венецијанске комисије. У оба случаја чека се одлука Уставног суда Косова, који треба да установи да ли је формирања ЗСО по Бриселском споразуму у складу са Уставом Косова. Расположење да се референдум о овом питању спроведе на Косову, ма каква била одлука Уставног суда, има присталице међу политичком елитом и опозиције и позиције.

    Стручњаци кажу да, правно-формално гледано, референдум не може нико да им забрани, али остаје отворено питање — да ли референдум може да „обори“ споразум о ЗСО?

    Милош Јовановић, доцент на Правном факултету у Београду, за Спутњик каже да из угла права позитиван исход референдума, ако би он био уприличен, не би ништа променио у смислу обавеза које је Приштине преузела потписом споразума о ЗСО, али би референдум политичарима на Косову дао „алиби“ за даље наступање по овом питању.

    „Наравно, у домену политике, исход референдума који би сигурно био против ЗСО дао би легитимитет Приштини и њиховој политици, али и нешто са чиме би могли да изађу пред њихове менторе, Европску унију и Америку, и да кажу — ето, видите, ми не можемо против народа, хајде да нађемо неко мање болно решење за нас“, наводи наш саговорник.

    Косовски министар за локалну самоуправу и координатор тима за успостављање Заједнице српских општина Љубомир Марић изјавио је да ће та заједница бити формирана и да око тога не треба имати дилему. Говорећи о поступку за оцену уставности споразума о формирању Заједнице српских општина, Марић је навео да Уставни суд Косова није потписао тај споразум, већ су ту обавезу преузели премијери, уз гаранције ЕУ.

    Фадил Лепаја, директор Центра за балканске студије у Приштини, каже да је референдум увек могућ и потребан једном народу по било ком стратешком питању. Међутим, по питању референдума о ЗСО сматра да не би допринео решавању овог питања.

    „Мислим да сада ни на Косову ни у Србији не би успео ниједан референдум који би дао зелено светло могућим компромисима са обе стране, како би се дошло до те жељене нормализације односа“, каже Лепаја. Своје мишљење по том питању Лепаја заснива на чињеници да се „између две земље“ умешала  међународна заједница, која жели примирје.

    Посланици косовске скупштине Вљоса Османи и Иљир Деда представили су пре неки дан и нацрт споразума за излазак из политичке кризе и позвали лидере две владајуће и три опозиционе партије да га потпишу.

    Споразум има пет тачака и предвиђа избор још двоје судија Уставног суда како би се донела одлука о Заједници српских општина и слање споразума Венецијанској комисији уколико суд не реши то питање. Предлог предвиђа и посредовање председнице Косова, као и усвајање тог политичког споразума у форми резолуције у скупштини, најкасније седам дана након потписивања. Такође предвиђа и формирање скупштинске истражне комисије за разматрање разграничења са Црном Гором, уз учешће представника цивилног друштва и стручњака, са мандатом од 30 дана.

    Тагови:
    одлука, уставни суд, КиМ, референдум, ЗСО, Фадил Лепаја, Љубомир Марић, Косово и Метохија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога