ЕКСКЛУЗИВНО: Шта садржи Јеремићев план за УН

Вук Јеремић, српски кандидат за генералног секретара Уједињених нација, сутра ће у Њујорку у седишту светске организације представити свој програм. Спутњик је имао увид у документ који ће Јеремић спроводити ако буде изабран за челника те организације.

Компаративна предност Србије је у томе што ће она бити једина земља која ће се у Њујорку представити са конкретним програмом, каже Јеремић.

„Програм садржи 53 конкретна предлога како реформисати УН. На тој платформи су, у последњих неколико месеци, радили многи домаћи и међународни еминентни стручњаци. Предлози су груписани у пет целина: одрживи развој, климатске промене, мировне операције, људска права и хуманитарна помоћ и, на крају, сама реформа секретаријата УН. Надамо се да ћемо добити подршку држава-чланица за наш програм“, изјавио је Јеремић.

Оно што провејава кроз цео програм под називом „Јачање Уједињених нација у 21. веку — платформа за акцију и утицај“ јесу реформе целокупног система рада светске организације, динамизирање њеног рада, већа транспарентност, промене у начину финансирања…

Светска организација је последњих година оптуживана за окошталост, учмалост, застарелост, на видело су изашли корупционашки скандали и злоупотребе у мисијама на терену, у кризним подручјима. Јеремић је, судећи према написаном, решен да стане на пут таквој пракси.

У његовом плану, одрживи развој и климатске промене играју централно место. Ако постане генерални секретар, Јеремић се обавезује да ће интензивирати примену Агенде 2030 УН за одрживи развој.

„Генерални секретар сарађиваће са шефовима држава и влада и помагаће им у достизању њихових националних циљева у борби са климатским променама“, наводи се у програму.

Оно што би у Јеремићевом програму могло да се издвоји јесте предлог о заступљености жена у органима УН на принципу пола-пола, што је светска организација поставила као циљ који треба да се изврши до 2000, међутим то ни до данас није спроведено.

Јеремић би променио и начин финансирања светске организације тако што би у њега укључио недржавни сектор, појединце и компаније кроз јавно- приватно партнерство. Он предлаже именовање специјалног представника генералног секретара за ова питања.

Одговор УН на светске безбедносне изазове могућ је, пише у Јеремићевом програму, само уколико светска организација изврши реформу начина организовања и извршавања мировних операција.

Зато се предлаже „иницирање нове генерације мировних мисија УН“, са посебним фокусом на Блиски исток и север Африке. Те би мисије, према Јеремићу, требало да имају снажнију улогу у ангажовању, да буду боље опремљене и са снажнијом цивилном компонентом, као и да процедуре за брзо регрутовање квалификованог персонала буду поједностављене.

Када говори о превенцији конфликата, Јеремић нагласак ставља на превентивну дипломатију, обавезује се да ће у року од пет година преселити 20 одсто УН чиновника из Њујорка на терен, у Африку и на Блиски исток, као и да ће ојачати улогу Афричке уније у мировним операцијама.

Ојачавање противтерористичких капацитета светске организације такође је у Јеремићевом фокусу, и на том пољу се обавезује да ће организовати саветничке тимове који би помагали земљама-чланицама у борби против тероризма и насилног екстремизма.

Према Јеремићевом плану, светска организација би требало да прикупи више средстава како би дала адекватнији одговор на све већи број избеглица у свету и зато предлаже растући, односно прогресиван буџет за канцеларију Високог комесара за људска права. Такође, предлаже стварање једног међуагенцијског тела, за превенцију геноцида и других масовних злочина.

Јеремић у програму наводи и то да су женска права и после седамдесетогодишњег залагања УН за њих и даље у озбиљној потреби за унапређењем. Зато се обавезује да ће именовати специјалног саветника за родно насиље, а такође, како смо већ чули и за већу заступљеност жена у систему УН.

Што се тиче трговине људима, Јеремић се залаже за доследну примену Протокола УН о трговини људима, којим су одређене смернице за борбу против ове врсте криминала, а такође и за оснивање глобалног фонда за једнак приступ правди за све.

За неуспех УН у решавању питања избеглица, којих је прошле године у свету било 60 милиона, највише у историји, Јеремић каже да је одговорно неадекватно финансирање УН хуманитарних агенција, на првом месту. Зато се залаже за реформу начина финансирања ових агенција.