На данашњи дан — заузет Рајхстаг, убио се Хитлер

© Sputnik / Владимир Гребнев / Уђи у базу фотографијаЗастава Победе на згради Рајхстага у Берлину
Застава Победе на згради Рајхстага у Берлину - Sputnik Србија
Пратите нас
На данашњи дан 1945. трупе Црвене армије су током операција опсаде Берлина заузеле Рајхстаг, зграду немачког Парламента. Фотографија црвеноармејаца који постављају совјетску заставу на зграду Рајхстага обишла је свет и практично означила савезничку победу у Другом светском рату. Истог дана убио се и Адолф Хитлер.
Президент РФ В.Путин вручил в Кремле медали ветеранам Великой Отечественной войны - Sputnik Србија
Преминуо последњи учесник историјског јуриша на Хитлеров Рајхстаг

Фотографију је снимио Јевгениј Халдеј, први ју је објавио совјетски часопис „Агањок“ 13. маја 1945, а сама фотографија заправо представља репризу постављања оригиналне заставе, коју је на Рајхстаг поставио војник Михаил Мињин у 22 часа и 40 минута.

Током ноћи Црвена армија је водила жестоке борбе у берлинском Владином кварту (у немачким оперативним документима „Цитадела“), а у једном тренутку нацисти су успели да скину заставу коју је Мињин поставио.

Халдејева фотографија настала је 2. маја 1945, када се он попео на зграду и снимио двојицу војника, Грузина Мелитона Кантарију и Руса Михаила Јегорова, који су поставили заставу СССР-а коју је сашио Халдејев ујак. Уз фотографију америчких маринаца који постављају америчку заставу на острву Иво Џима, Халдејева фотографија је најупечатљивија фотографија Другог светског рата.

© Sputnik / Viacheslav RunovРатни фото-репортер Јевгениј Халдеј
Ратни фото-репортер Јевгениј Халдеј - Sputnik Србија
Ратни фото-репортер Јевгениј Халдеј
 

Поред ове, чувене су Халдејеве фотографије са Нирнбершког процеса. После рата, Халдеј је једно време радио за совјетску агенцију ТАСС, а од 1948. до 1959. радио је као слободан фото-репортер за бројне совјетске часописе, бележећи својим фотографијама свакодневни живот.

Парада у Чеченији - Sputnik Србија
Чечени „заузели Рајхстаг“ (видео)

Од 1959. до пензионисања 1970. радио је у московском дневном листу Правда.

Године 1984. објавио је збирку својих ратних фотографија под називом „Од Мурманска до Берлина“, својеврсну биографију испричану фотографијама.

Међународну потврду своје славе као ратног репортера на Западу је стекао после 1990, када су у више западних метропола организоване изложбе његових ратних фотографија.   

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала