Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Хашки трибунал

    Катанац на Хаг — хиљаду двеста година затвора за Србе, из суда поручују: Поносни смо!

    © Flickr / https://flic.kr/p/bVrCY
    Вести
    Преузмите краћи линк
    4022
    Пратите нас

    Церемонија затварања Међународног суда за бившу Југославију, који је познатији као Хашки трибунал, биће одржана 21. децембра, а 10 дана касније ће и званично бити затворен и престаће да постоји, речено је Танјугу у Трибуналу.

    Из Хага напомињу да ће до краја новембра бити окончани сви првостепени и другостепени поступци који се тичу ратних злочина, будући да ће првостепена пресуда Ратку Младићу бити објављена 22. новембра, а последња жалбена пресуда у случају „Прлић“ 29. новембра.

    Механизам за међународне кривичне судове (ММКС), који је Савет безбедности Уједињених нација основао како би преузео све преостале функције Трибунала, већ је преузео надлежност над жалбеним поступцима против Радована Караџића и Војислава Шешеља, као и у поновљеном суђењу Јовици Станишићу и Франку Симатовићу.

    Уколико буде уложена жалба на првостепену пресуду Ратку Младићу, која ће бити изречена 22. новембра, тај поступак ће аутоматски прећи у надлежност Механизма, навели су у Трибуналу.

    Пре званичне церемоније затварања, Трибунал ће, како кажу у том суду, одржати пригодни скуп 4. децембра 2017. године у Њујорку, док је последњи академски симпозијум планиран за 18. децембар у Хагу.

    У Хагу подсећају да је, у оквиру припрема за затварање, Трибунал у претходне две године организовао низ скупова о пракси свога рада, „како би другима омогућио да његова достигнућа користе као основу за даљи рад“.

    Током више од 24 године рада Трибунал, основан 25. маја 1993. године Резолуцијом 827 Савета безбедности Уједињених нација ради гоњења починилаца ратних злочина на територији бивше Југославије, процесуирао је 161 оптуженог, од којих су више од половине били Срби, углавном највишег политичког и војног врха у Србији и Републици Српској.

    И поред замерки на селективну правде коју је делио свих ових година осуђујући углавном Србе, Хашки трибунал каже да је поносан на свој рад.

    „Међународни суд за бившу Југославију је изузетно поносан на то што је пресудио или на други начин привео правди свако од 161 лица против којих је тужилац подигао оптужнице за злочине почињене на територији бивше Југославије током сукоба деведесетих година 20. века“, наводе у том суду.

    Србима, који су чинили војни и политички врх тадашње Србије и РС, пред тим судом су изречене казне које када се саберу износе око 1.200 година затвора.

    Са друге стране, Хашко тужилаштво је од других народа укључених у сукобе оптужило махом вође паравојних и терористичких организација који су након суђења ослобађани од оптужби, као што су Насер Орић и Рамуш Харадинај.

    Један од тројице главних актера у ратним сукобима због којих је Трибунал основан, некадашњи председник Србије и СРЈ Југославије Слободан Милошевић, 2005. године је умро у притворској јединици тог трибунала, док друга два актера из Хрватске и Босне и Херцеговине Фрањо Туђман и Алија Изетбеговић избегле су међународну правду јер су преминули.

    Против Изетбеговића је била подигнута оптужница, док је, према речима тадашње главне тужитељке Трибунала Карле дел Понте, против Туђмана била у припреми.

    Када је у питању наслеђе тог међународног суда које за њим остаје, Савет безбедности Уједињених нација је 2010. године Резолуцијом 1966 Трибуналу дао мандат да омогући оснивање информационих и документационих центара у државама бивше Југославије.

    Ти центри ће омогућавати дигитални приступ електронским примерцима свих јавних списа и архивског материјала Трибунала.

    „Током више од 24 године рада, Трибунал је створио огромно богатство судских докумената и списа, који укључују доказе, пресуде, налоге, одлуке, сведочанства хиљада сведока, доказне предмете и транскрипте и аудио-визуелне снимке поступака вођених пред њим“, наводе у Трибуналу. 

    Додају да ти списи представљају изузетно вредан извор информација о раду Међународног суда и о догађајима који су се догодили у бившој Југославији током сукоба деведесетих година 20. века. 

    „Осим што ће бити од огромне важности и вредности жртвама и члановима њихових породица, они су такође изузетан извор за правне стручњаке који се баве предметима у вези са ратним злочинима, као и за националне власти, невладине организације, представнике академске заједнице, педагоге, историчаре, новинаре и друге представнике цивилног друштва активне на пољу транзицијске правде“, сматрају у Трибуналу.

    Рад тог суда годинама прате контроверзе. Занимљиво је да је судски лекар Хосе Пабло Барјабар, који је радио при Унмику, 2010. године скренуо пажњу да је у Немачкој, уз одобрење Хашког трибунала, уништено 400 узорака ДНК жртава на Косову.

    Барјабар је у интервјуу за швајцарски дневник „Време“ тада навео да су немачки полицајци на Косову 1999. године скупили 400 узорака ДНК, те да је 2002. године тражио те узорке за идентификацију.

    „Немци су рекли да су их уништили, јер им је Хашки трибунал то дозволио“, рекао је Барјабар.

     

    Тагови:
    ратни злочини, хашки суд, Хаг
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога