У октобру 2014. године, та платформа је поднела тужбу против федералних власти како би добила дозволу за објављивање броја тајних судских налога које је служба добила у потрази за подацима о твитовима у склопу извештаја о транспарентности надзора над властима, пише британски портал „Реџистер“.
У Сједињеним Државама власти од компанија, на основу Налога о националној сигурности (НСЛ) и надзора спољне обавештајне службе (ФИСА), могу да захтевају да им доставе одређене информације, с тим што забрањују примаоцима налога да о томе говоре, јер би то могло да нанесе штету националној сигурности.
Међутим, те наредбе су наишле на отпор. У писму из јануара 2014. године фирмама које су редовно подложне захтевима за подацима, као што су „Фејсбук“, „Гугл“, „Линкедин“, „Мајкрософт“ и „Јаху“, тадашњи заменик тужиоца Џејмс М. Кол понудио је компромис: сервисима би било дозвољено да објављују одређени број захтева за податке, до 249, а потом у групама од 250.
Међутим, власти су у судским поднесцима тврдиле да би све то могло да угрози националну сигурност.
Федералне власти су касније инсистирале на томе да је Твитер био обавезан тим правилима и покушале су да оборе тужбу Твитера аргументом да Колово писмо у ствари не представља њихов став и да правила не би могла да буду доведена у питање.
„Писмо је допуштено и саветодавно упутство, и као такво не представља обавезујућу ствар која се може разматрати према Управном поступку, нити на било који начин ограничава тужиоца“, саопштило је Министарство правде.
Твитер тврди да су повређена његова права из Првог амандмана.
„Ова ограничења представљају неуставно ограничење засновано на садржају и дискриминацији власти, у погледу ограничавања права да се говори о информацијама од националног и глобалног значаја за јавност“, рекла је компанија у првој жалби.
У јулу 2017. године судија америчког окружног суда Ивон Гонзалес Роџерс одбацила је захтеве власти да се жалба Твитера одбаци. Она је открила да су претходна ограничења власти представљала рестрикцију, тј. цензуру, и да за њих није било довољно оправдања.
Власти су још једном покушале да у септембру 2017. године одбаце тврдње Твитера, захтевајући од судије да преиспита своју јулску одлуку. Међутим, прошлог уторка судија Роџерс је поново утврдила да аргументи власти немају снагу и одбила је предлог.
Ендрју Крокер, адвокат особља Електронске фронтир фондације која је подржала Твитерову тврдњу, рекао је да је задовољан чињеницом да је суд потврдио своју претходну одлуку да власти ниси поштовале Први амандман тиме што су спречиле Твитер да објави потпуни извештај о транспарентности.
„Компаније попут Твитера пружају важну услугу пријављивањем броја и врста правних захтева које примају“, рекао је Крокер. „Ова основна информација омогућава јавности да почне да процењује области надгледања власти, укључујући и то колико оне често прикупљају осетљиве податке на основу процене да на тај начин штите националну безбедност. Решење суда значи да се власти, ако желе да зауставе Твитер и друге у објављивању извештаја о транспарентности, не могу да се ослањају на нејасне тврдње да ће доћи до угрожавања националне безбедности.“
Из ове перспективе, није јасно како ће се случај наставити. Датуми следећих рочишта су одређени, али је пре тога судија затражио од Твитера и федералних власти да разговарају о могућностима за поравнање и договор.
Када се донесе правоснажна пресуда, „Ујка Сем“ може да уложи жалбу.
