Преминуо Данило Ж. Марковић

© Фото : СПСДанило Ж. Марковић
Данило Ж. Марковић - Sputnik Србија
Пратите нас
Професор др Данило Ж. Марковић, угледни српски социолог, дугогодишњи министар просвете у Влади Републике Србије, потпредседник Владе Републике Србије и амбасадор Савезне Републике Југославије у Руској Федерацији преминуо је јутрос у 85. години живота.

Рођен је у Белој Паланци 1933. године, где је завршио и Гимназију, а дипломирао ја на Правном факултету у Београду. Одбранио је докторску дисертацију на тему „Прилог социолошко-економском проучавању приградских насеља“. Највећи научни допринос је дао на плану истраживања у области социологије рада и социологије образовања, а оснивач је и посебних социолошких дисциплина: социјалне екологије и социологије безбедног рада.

Бата Живојиновић у филму „Лепа села лепо горе“ - Sputnik Србија
Велимир Живојиновић — последњи аутентични антифашиста

Био је редовни професор Универзитета у Београду (на Дефектолошком факултету, Факултету политичких наука и Учитељском факултету) и Универзитета у Нишу, један од чланова матичне комисије за оснивање Филозофског факултета у Нишу и декан нишког Економског факултета, а потом и декан Дефектолошког факултета и Факултета политичких наука Универзитета у Београду.

Као министар просвете остао је запамћен по оснивању учитељских факултета у Србији 1993. године, али и по стиховима које су му ђаци спевали током једног протеста просветних радника: „Дачо царе — не дај паре!“

Био је почасни доктор Универзитета „Ломоносов“, почасни доктор Института за социологију Руске академије наука, почасни доктор више других руских универзитета, члан Руске академије образовања, редовни члан и потпредседник Српске академије образовања, као и члан већег броја других иностраних академија.

Објавио је више од 800 научних референци: од универзитетских уџбеника, преко научних монографија, до научних чланака у великом броју часописа у земљи и свету. Његов најутицајнији универзитетски уџбеници су: Општа социологија (имао је 11 издања на српском и три издања на руском језику), Социологија рада (10 издања на српском, два на руском и једно на албанском), Социологија безбедног рада (три издања на српском и по једно на руском и македонском), Социјална екологија (шест издања на српском, три на руском и по једно на енглеском, белоруском и бугарском језику).

Био је члан редакција и научних савета већег броја научних часописа у земљи и иностранству.

Добитник је Сребрне медаље „Питирим Сорокин“ Руске академије наука, награде за животно дело „Радомир Лукић“ Српског социолошког друштва, медаље „Заслужни научник“ Руског социолошког друштва и бројних других државних и стручних одликовања, признања и награда.

СПС

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала