Слушајте Sputnik
    Замишљени човек

    Oдлуталe мисли су битније него што мислимо

    Pixabay
    Вести
    Преузмите краћи линк
    1152

    Одлутале мисли, заправо, буде нашу креативност. Спајају je са интуицијом, коју концентрисани ум запоставља. Откривено је да су можда и системи који учествују у лутању мисли активни непосредно пре него што дође до неког креативног увида, те да су посебно активни код особа са дефицитом пажње, пише РТС.

    Сви ми тежимо да побегнемо од напорне фокусираности когнитивног мишљења, и вратимо се „природном“ радном режиму мозга, оном у коме мисли лутају. Шта то заправо значи? Напуштање простора проблема који умом настојимо да решимо? Изгледа да није то, већ управо супротно. Одлутале мисли могу да наруше тренутни фокус, но то не значи да мозак престаје да се тим проблемом бави и даље, и то на начин који му је „удобнији“, са бољим резултатима.

    Одлутале мисли, заправо, буде нашу креативност. Спајају je са интуицијом, коју концентрисани ум запоставља. „Интуитивни ум је драгоцен дар, а рационални ум веран слуга. Створили смо друштво које слави слугу, а заборавило је дар“, сматрао је А. Ајнштајн.

    У савременом свету, где готово сви имају приступ информацијама, нове вредности се рађају из оригиналних синтеза, из идеја које се спајају на сасвим нове и неочекиване начине. Што нам мисли више лутају, то мање примећујемо шта се дешава „сада и овде“. Готово је немогуће ухватити тренутак када нам мисли одлутају, и нисмо у стању ни да појмимо да смо „одлутали“ све док се фокусираност можданих активности не поврати.

    Током еволуције наш мозак је прилагођен, увежбан за преживљавање, дакле за регистровање звука и покрета. Међутим, ми немамо никакав перцептивни апарат да осетимо нестајање озонског омотача или појаву канцерогених ћелија. Дакле, ми не примећујемо (у контексту фокусираности мозга) оно што није ту, нити се можемо упозорити на то као на могућу опасност. Наш ум има оптичку илузију да је садржај наше свести једнак збиру свих информација у уму. Аутоматски систем фокусираног мозга углавном добро функционише у свим просторима рационалног (обављање посла, решавање рутинских ситуација, па чак и редовних дневних комуникација).

    Међутим, наше емоције, наша природа и њене склоности, различите од индивидуе до индивидуе, стварају одступања од те рационалне фокусираности која нам је омогућила преживљавање. Одлутале мисли заправо јесу онај блесак који, излазећи из оквира фокусираности, отвара могућност „одмора“, који истовремено, по правилу изненада и „ничим изазван“, отвара креативност која тада у том блеску заправо решава проблем и препушта га даље на обраду фокусираном мозгу.

    Тагови:
    залутале мисли, размишљање, антропологија, психологија, наука
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога