Слушајте Sputnik
    Албанци показују свој симбол

    Објављени демографски подаци о Албанцима који руше многе митове

    © AFP 2018 / JEAN CHRISTOPHE MAGNENET
    Вести
    Преузмите краћи линк
    0 652

    Многи, не само лаици, сматрају да Албанци и, нарочито подручје Косова и Метохије, имају највишу укупну стопу фертилитета у Европи, што није тачно, пише „Политика“.

    Наиме, стопа фертилитета означава број живорођене деце и требало би, за просту репродукцију, у просеку да износи 2,1 дете по жени, али тренутно у Европи, ако изузмемо Грузију и Турску, таквих земаља нема.

    Према подацима из 2016. годину највишу стопу фертилитета имају Француска (1,92 детета по жени) и Шведска (1,85), док су подручје Косова (1,66) и Албанија (1,54) на нивоу, па и испод европског просека, наводи лист.

    На ове стопе фертилитета, у тексту „Српкиње и Албанке, статистика рађања у Европи“ објављеном на сајту „Макроекономије“ указује економиста Мирослав Здравковић, објављујући и табелу „Евростата“ с подацима за све европске земље.

    Србија је с општом стопом фертилитета од 1,46 деце по жени при самом дну ове лествице, али то не изненађује, за разлику од поменутих подручја насељених претежно албанским становништвом.

    Демограф Горан Пенев за „Политику“ наводи да је на почетку транзиционог периода деведесетих година прошлог века општа стопа фертилитета у Албанији била 2,96 деце по жени, а на Косову и Метохији 3,59 и по томе је то подручје било с највишом стопом фертилитета у Европи.

    Временом је дошло до пада стопе фертилитета у Албанији и на Косову, па је тако 2016. године у Албанији регистрована стопа од 1,54, а на Косову 1,66 деце по жени. У исто време, податак за Србију је 1,46 деце по жени.

    На сва три подручја, то је далеко испод стопе неопходне за просту репродукцију становништва, пише „Политика“.

    На питање чиме се ово објашњава, Пенев каже да се и на овим подручјима, некад високог фертилитета, очигледно прихватају ниске репродуктивне норме. То се односи и на БиХ, Македонију и Црну Гору.

    Стопа фертилитета на Косову и у Албанији смањује се и због укупног побољшања социјалног положаја жене и веће присутности планирања породице и контроле рађања, али и због бољег образовања становништва, каже Пенев.

    Паду фертилитета веома доприноси и исељавање становништва, пошто са КиМ и из Албаније оно масовно емигрира, нарочито од 2000. до 2016. године.

    Када је реч о КиМ, не исељава се само српско и остало неалбанско становништво, него и албанско, које одлази ка земљама западне Европе, а слично се дешава и у Албанији.

    Тагови:
    фертилитет, наталитет, Албанија, Косово и Метохија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога