Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    САД и Русија - илустрација

    Руски стручњак за разоружање: Почео је „Хладни рат 2.0“! Шта нас чека?

    CC0 / Pixabay
    Вести
    Преузмите краћи линк
    Никола Јоксимовић
    1851

    Повлачење Америке из Споразума о ракетама средњег домета створиће домино-ефекат који ће закомпликовати контролу нуклеарног оружја. Русији и Европи није потребна трка у наоружању и било би добро да оне потпишу споразум о разоружању независно од Америке.

    Готово сви споразуми о разоружању и контроли наоружања нарушени су, стављени су ван снаге, нису ратификовани или САД одбијају да о њима преговарају, рекао је студентима београдско Факултета политичких наука политиколог Владимир Козин, један од најзначајнијих руских стручњака из области политике разоружања.

    Козин је још из времена СССР-а био укључен у преговоре о стратешком разоружању између две суперсиле, из кога је Вашингтон ове године иступио, правећи тиме драматичан заокрет у међународним односима, са најозбиљнијим последицама када је реч о глобалној безбједности.

    Америка је почела да тестира ракете које крше споразум о забрани ракета средњег домета са нуклеарним главама (ИНФ) још пре двадесет година, непосредно после НАТО агресије на Југославију. Сједињене Државе развијају шест типова ових ракета. У протеклих двадесет година САД су нарушиле споразум 225 пута, додаје Козин, док је производња ракета забрањених ИНФ у Америци порасла за 44 одсто.

    Америчко повлачење из ИНФ, према Козиновом мишљењу, поткопаће глобалну стратешку једнакост, продубиће неповерење између држава које поседују нуклеарно оружје, уништиће поредак створен Споразумом о непролиферацији нуклеарног оружја (НПТ) и навешће државе да производе ракете средњег домета без икаквих ограничења.

    Ко крши Споразум о ракетама
    © Sputnik / Виталиј Подвицки

    „Таква одлука створиће домино-ефекат који ће закомпликовати контролу нуклеарног оружја. У војној сфери то ће блокирати потенцијално решење за Корејско полуострво и може да донесе америчко нуклеарно оружје у Јапан и Јужну Кореју. У политичком домену, такав корак поткопаће свако дуго очекивано решење на конференцији о НПТ 2020. и довешће до несигурности у погледу ступања на снагу Споразума о забрани нуклеарног оружја“, каже Козин.

    Оно што Русију највише забрињава јесте 14 разлога за употребу нуклеарног оружја са америчке стране. Оваквих разлога у Русији има два.

    Друга ствар због које је Русија забринута јесте операција НАТО ваздушних снага близу њених граница под називом „Baltic Air Policing“. Ова операција почела је 2004. у Летонији, Естонији и Литванији, траје до данас и у њој учествује 15 чланица НАТО-а.

    Поред поменуте три балтичке републике, САД су у Бугарској, Пољској и Румунији формирале још осам војних база, наглашава Козин.

    професор Владимир Козин: Русији и Европи није потребна трка у наоружању или било моја врста рата. Зашто онда не бисмо постигли споразум о контроли наоружања између Русије и Европе независно од САД
    © Sputnik / Никола Јоксимовић
    професор Владимир Козин: Русији и Европи није потребна трка у наоружању или било моја врста рата. Зашто онда не бисмо постигли споразум о контроли наоружања између Русије и Европе независно од САД

    Двадесети век одликовала је трка у нуклеарном наоружању, док ће наш век одликовати, сматра Козин, трке у нуклеарном наоружању, у ракетном наоружању и у наоружању смештеном у космосу.

    За разлику од прошловековног Хладног рата, који Козин назива „Хладним ратом 1.0“, сада се одвија „Хладни рат 2.0“, а када почне трка у свемирском наоружању, почеће и „Хладни рат 3.0“.

    Разлика између пређашњег и садашњег „Хладног рата“ је у томе што су се сада у многим повећали покушаји нелегалне смене власти, масивно повећање војних потенцијала на границама држава које се противе западној политици; ћорсокак у контроли наоружања између Истока и Запада достигао је данас своју највишу тачку, а финансијске и економске санкције уводе се у већем обиму него у прошлости. Такође, каже Козин, антируска реторика је заоштрена.

    Практична решења проблема данашњице, професор Козин види у потписивању споразума о забрани прве употребе било које врсте нуклеарног оружја. Без овог споразума, према његовом мишљењу, сваки други споразум о контроли нуклеарног наоружања био би бескористан.

    „Русији и Европи није потребна трка у наоружању или било моја врста рата. Зашто онда не бисмо постигли споразум о контроли наоружања између Русије и Европе независно од САД са циљем да европску безбедност одржимо у стабилности на потпуно новим основама?“, пита се у закључку свог предавања Козин.  

     

    Слично:

    Почиње разоружање герилске групе ФАРК
    Стоп „Трајденту“: Британци за нуклеарно разоружање
    Иран тражи рок за нуклеарно разоружање
    МИП РФ: Завршено хемијско разоружање Сирије
    Тагови:
    Хладни рат, ракете средњег домета, нуклеарно разоружање, споразум, Владимир Козин, Русија, Европа, САД, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога