Застрашујућа мапа која предвиђа како ће изгледати Београд и Нови Сад 2050.

© crowtherlab.pageflow.ioМапа климатских промена
Мапа климатских промена - Sputnik Србија
Пратите нас
Према најновијем истраживању, у наредних неколико деценија, готово 80 одсто градова проћи ће кроз драматичне и потенцијално катастрофалне промене, пише „Гардијан“. Београд и Нови Сад имаће пораст највиших температура од 7,9 степени.

Лондон ће до 2050. имати климу сличну оној у данашњој Барселони. Мада ће се та вест неким становницима Велике Британије учинити привлачном, проблем је у томе што ће такво повећање температура пратити и јаке суше.

Мадрид би пак кроз три деценија могао, у климатском смислу, да изгледа као данашњи Маракеш, а Стокхолм као Будимпешта, према извештају међународног истраживачког института Краудер лаб.

Широм света, градови северне полулопте који тренутно имају умерену или хладну климу, у будућности ће климатски личити на градове који су 1.000 километара ближе екватору.

Тако ће Москва 2050. године највероватније имати климу сличну оној у данашњој Софији, а Сијетл сличну оној у Сан Франциску. Њујорк ће вероватно имати лета и зиме какве данас има Вирџинија Бич.

Нажалост, према интерактивној карти Краудер лаба, подручје Балкана и Медитерана доживеће једно од највећих повећања температура. Београд и Нови Сад имаће пораст највиших температура од 7,9 степени.

Највише температуре у Загребу, током летњих месеци, биће чак 7,3 степени више од данашњих највиших температура. Словенији ће бити још горе — за Љубљану се предвиђа пораст највиших летњих температура за 8 степени Целзијусових.

Свет пред несташицама

Таква клима ће проузроковати глобалну несташицу залиха питке воде, а европске летње температуре, које већ сада умеју да буду врло високе, биће просечно више за још 3,5 степени.

Истраживачи упозоравају да ће петина великих градова, укључујући Џакарту, Сингапур и Куала Лумпур, имати такве климатске услове каквих данас нема ни у једном граду на свету.

„То су услови живота у граду каквих данас нема на целој нашој планети“, рекао је Том Краудер, оснивач ове лабораторије.

„То значи да нас чекају нови политички и инфраструктурни изазови с којима се никада раније нисмо суочили“, додао је он.

Климатолог Фридерике Ото, заменица директора Института за промене у околини на Универзитету Оксфорд, која није била укључена у ово истраживање, упозорила је да резултате ове студије, због превеликог броја укључених варијабли, не би требало посматрати као предвиђање, већ само као на илустрацију.

С друге стране, Мајк Чајлдс, шеф научног одељења организације Пријатељи Земље, сматра да би политичари овај извештај морали да приме веома озбиљно.

„Ово истраживање показује како ће изгледати живот у градовима широм света ако политичари наставе да буду инертни када су у питању климатске промене“, рекао је Чајлдс.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала