„Било је у прошлости важних догађаја, али овај који прослављамо, поред Косовског боја, за наш идентитет, за историјско трајање и пут српског народа сигурно је најзначајнији. Та два догађаја конституисала су два завета, светосавски завет и светолазаревски завет, којима је наш народ живео вековима, данас живи и живеће“, рекао је патријарх у интервјуу датом за „Политику“ уочи пута у Црну Гору.
Велики јубилеј, стицање аутокефалности 1219, СПЦ ће обележити од 6. до 9. октобра у манастиру Жича, седишту првог архиепископа самосталне српске цркве, Пећкој патријаршији и у Београду.
„У осам векова које сада сагледавамо, било је и успона и падова, победа и пораза, туге велике и радости велике и, ево, Бог је дао и нама да у славу нашег небеског заступника Светог Саве кажемо да смо сачували његову и нашу веру хришћанску, православну, језик, национални дух, културу и државу“, истакао је Иринеј.
Додао је да „ових осам векова српски народ и његова црква прилажу светској хришћанској, духовној и културној баштини за поколења која долазе“.
Патријарх је говорио и о тренутном односу Цркве и државе, за који је рекао да је сада „у узлазној путањи“.
„Наравно да немамо илузију да се може вратити време симфоније како је било у Византији и Србији Немањића... Наравно, Србија је данас секуларна држава. Устав дефинише Републику Србију као световну државу у којој су цркве и верске заједнице одвојене од државе. Нашем добу је примерен принцип кооперативне одвојености и сарадње", рекао је Иринеј.
Он је, међутим, одбацио став да Црква нема право да се огласи о најважнијим питањима и истакао да ће она „и даље, када сматра да је потребно, посебно када се ради о виталним питањима и идентитету народа, његовој самосвести, увек и одлучно дати свој глас“.
Тежак положај цркве на КиМ и у Црној Гори
Поглавар СПЦ је рекао да је однос државе и цркве добар у Србији и Републици Српској, али је указао на њен тежак положај, не само на Косову и Метохији, него и у Црној Гори.
„Мада у атмосфери празника, мораћу да поменем и трагичну ситуацију у Црној Гори, која је, не мање него Косово и Метохија српска, класична српска земља“, рекао је патријарх.
Он је оценио да је ситуација у Црној Гори „трагична до апсурда“.
„Не само што је тамошња власт признала Косово и Метохију за независну државу, с приштинским властима, који су одреда били припадници терористичке војске, одржава тесне односе, него се с Цетиња чак посеже за Метохијом и говори да не припада Србији, већ Црној Гори“, рекао је Иринеј.
Према његовим речима, „перфидним и систематским притисцима затиру српски народ у Републици Црној Гори, а неки кругови истовремено истичу територијалне претензије према Србији“.
Патријарх је указао и да ниједно питање, ниједан проблем, како „свеколико искуство Цркве Христове учи“, па ни овако важан као што је питање Косова и Метохије „нити настаје, нити се трајно може решити посебно, партикуларно“.
Он је подсетио да је зато Свети архијерејски сабор упутио позив свим политичким чиниоцима на наставак дијалога, без притиска и уцена.
„Сабор је свесрдно подржао сваки одговоран дијалог који треба да допринесе владавини права и закона и помирењу између свих народа који живе на простору Косова и Метохије као јужне покрајине Србије“, закључио је патријарх Иринеј у интервјуу за „Политику“.
