Треба нам климатска револуција: Отапање залеђене земље на Арктику веома опасно

CC0 / Unsplash / Транспарент на митингу против климатских промена
Транспарент на митингу против климатских промена - Sputnik Србија
Пратите нас
Највише пажње треба поклонити пројекцијама о последицама отапања вечно залеђеног тла, на Арктику. И док се залеђена вода топи и прети да подигне ниво мора, залеђена земља у овој регији представља својеврсни „поклопац“ испод кога се налази похрањена огромна количина угљен-диоксида, каже Слободан Бубњевић, уредник портала „Наука кроз приче“.

„Угљен-диоксид је кључни чинилац у природном процесу загревања атмосфере и ствара „ефекат стаклене баште“, објаснио је он.

Човек је спаљивањем фосилних горива допринео повећању овог гаса у атмосфери и због тога се у последњих 150 година планета загрејала за више од једног степена.

„У океанима је растворена огромна количина угљен-диоксида, која би се у случају још већег раста температуре могла ослободити, и онда још појачати загревање. Не треба ширити страх од катастрофе, али то би могао бити пут у један непредвидљив и апокалиптичан сценарио. Зато раст средње глобалне температуре мора да се заустави на два степена, а вероватно и на 1,5, али на довољно високој температури вреба тотална, непоправљива катастрофа“, каже Бубњевић.

Климатолози се слажу да је научна основа за разумевање глобалног загревањa добро позната још од 1971. године, али да би се то објаснило доносиоцима одлука, политичарима и индустрији, потрошено је скоро 50 година и резултати су прилично јалови, нагласио је он.

За њега нема дилеме да је прошла година битна за проблем климатских промена јер, како каже, на известан начин означава прекретницу у начину на који се овај глобални проблем доживљава.

Прелом се неће дeсити у науци, ни у међународној дипломатској арени, већ дословно на улици, рекао је Бубњевић и додао да традиционални децембарски самит земаља-потписница УН конвенције о климатским променама који је одржан у Мадриду, није донео ништа ново у погледу обавеза великих и малих држава.

Према његовим речима, „климатски штрајкови“ ученика који су се ширили светом променили су јавну перцепцију на неочекиван начин и додао да се прошле године почело назирати како иза климатске дипломатије на хоризонт излази климатска револуција.

„Није то једноставан процес, како се можда чини — покрет који оличава девојчица Грета Турнберг, не успева да мобилише све слојеве друштва... Критикован је и дебатован, али он несумњиво најављује промену „политичке климе“ и будућност у којој се заустављање климатских променa неће решавати новим политичким споразумима, него уличном борбом, што ће утицати на политику, а и на живот људи, далеко више“, истиче Бубњевић.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала