Сви досадашњи напори подсећају на трчање на траци — троши се пуно енергије, али нема реалног покрета напред, каже Боцан-Харченко за Спутњик. Коментаришући поруке из Приштине након формирања нове владе, руски амбасадор каже да до сада није чуо нешто охрабрујуће од Аљбина Куртија.
„Обрнуто, можда сам више чуо оно што не охрабрује, не даје неки подстрек за успостављање дијалога. Најважнија ствар је безусловно укидање царина. То је први и најважнији задатак. Чули смо нешто, али уз неке услове, што није јасно. А суштинска политичка ствар — што се тиче дијалога и свих напора од стране Запада — не сматрам да сада постоји нешто ново што би обезбедило могућност компромиса, а решење је могуће само на основу компромиса. То је свима јасно“, рекао је Боцан-Харченко.
Он понавља да се став Русије о Косову није променио и додаје да у склопу постојећих напора и дискусија не види Резолуцију 1244, а ње мора да буде.
„Јер она остаје темељ регулисања косовског проблема и решења и морамо да се вратимо на пут међународног права“, рекао је руски амбасадор.
Руски посредник — ако Београд затражи
Упитан да ли ће ангажовање више међународних посредника донети нешто ново, Боцан-Харченко истиче да је чуо пуно позива да се што брже дође до решења.
„Гледајући из мог искуства, најгора ствар је успостављање неких оквира. То притиска. Временски оквир је непријатељ компромиса. Компромис је могућ само у отвореном дијалогу, без ограничења, уз помоћ посредника који су посвећени, одани, а никако нису наклоњени једној страни. Овде је неопходна равнотежа, али пре свега притисак на Приштину. Од тога сам и почео, да Приштина, у најмању руку, повуче таксе. Напора има, али сада не могу да кажем да има суштинских промена“, истиче он.
На питање да ли и Русија размишља о томе да именује свог посредника, амбасадор каже да је за Москву најважнији оријентир — став Београда.
„Ако будемо имали позив одавде из Београда и жељу — биће и решења. У сваком случају, Русија не остаје изван те ситуације. Русија је стална чланица Савета безбедности УН, а без Савета безбедности нема решења. Ту нико не може да каже нешто друго, изузев неких новинара из албанских новина, који сматрају да је ово могуће без Савета безбедности. Међународно-правна логика је доста једноставна — ако постоји једна резолуција, могуће је усвојити другу само на основу следећег решења. А док нема друге резолуције, ту је Резолуција 1244 као наш заједнички путоказ“, поручује Боцан-Харченко.
На молбу да прецизира да ли то значи да је Русија спремна да именује свог посредника ако Београд буде затражио, руски амбасадор каже:
„Не могу да говорим о ситуацијама које за сад не постоје. Ако Београд позове Русију, мислим да ће Москва пронаћи решење.“
Стиже Шојгу, па Лавров
У разговору за Спутњик Боцан-Харченко додаје и да ових дана предстоји посета министра одбране Русије Сергеја Шојгуа Београду, а да су почеле припреме и за долазак министра спољних послова Сергеја Лаврова.
„Имаћемо много посла у организацији догађаја поводом 75. годишњице Дана победе. То је заједничка сарадња. То је наш свети дуг да се покажемо на најбољи начин. Имамо много планова, на пример Бесмртни пук, остало нека буде изненађење. У ситуацији када постоје покушаји фалсификовања историје, мислим да ћемо направити продор“, уверен је амбасадор.
Поводом јубилеја Спутњика — пет година рада у Србији — руски амбасадор каже да је постојање такве агенције, стручне и професионалне — у таквим околностима и овде у Србији — од изузетног значаја.
„Рекао бих, и то је истина, да је од виталног значаја. И мислим да само агенција Спутњик има могућност и способност да обухвати и унутрашњи живот Србије, политику овде, а најважније за нас, информисање о развоју наших билатералних односа и нашој сарадњи. То је и најважније. У садашњој ситуацији информационих ратова агенција Спутњик је веома важна и има најважнију вредност — истину“, оценио је он.
Спутњик помаже и Амбасади Русије да води своју политику развоја и сарадње са Србијом, са циљем стабилизације у региону, додао је он.
„Спутњик помаже да ми покажемо суштину и истину наше политике овде у Србији и региону и отворимо очи људима, а у ситуацији коју имамо у Србији, наравно, имамо погодности, јер радимо у пријатељској атмосфери и окружењу. Понекад је ово тешко, јер је сачувати и развијати пријатељство тежак задатак“, закључио је Боцан-Харченко.
