Слушајте Sputnik
    Вести
    Преузмите краћи линк
    Вирус корона се шири планетом (3050)
    42021
    Пратите нас

    Када би грађани Србије одлучили да ове године летују у својој земљи, хотелијери и власници приватног смештаја могли би да рачунају на добит од 100 до 150 милиона евра прихода. Неке процене говоре да би губици у домаћем туристичком сектору у 2020. години, због пандемије  вируса корона, могли да достигну и милијарду евра.

    Боравак на планинама, у бањама и на најпознатијим локалитетима донео би додатне приходе угоститељима, локалним трговцима, продавцима етно хране и пића. Ова потрошња подразумевала би и веће приходе у државни буџет од наплате ПДВ-а и других дажбина.

    Према подацима Народне банке Србије за прошлу годину, само у првих девет месеци 2019. српски туристи су у Грчкој потрошили 344 милиона евра. На другом месту је Турска где је потрошено 157 милиона, а на трећем месту најомиљенијих дестинација нашла се Немачка. На путовања и ванпансионску потрошњу у овој земљи наши туристи су потрошили 62 милиона евра.

    Следе Италија са потрошњом од 57 милиона евра и Црна Гора са 42 милиона евра.

    Када бисмо иностране дестинације заменили Србијом, У Србији би остало око 350 милиона евра.

    Предлажемо вам ових 12 локација у Србији, где можете да се опустите, уживате, упознате националну историју, културу и обичаје.

    1. Античка палата Феликс Ромулијана

    Величанствена палата римског императора Гаја Максимилијана,  првобитно истакнутог војника под римским царом Диоклецијаном (244.-313. н. е . ), који га је прогласио цезаром и оженио ћерком Валеријом.

    Гај је 306. постао поглавар Римске Империје све до покушаја да се повуче у мирну старост, али му је смрт стала на пут 311. у близини Софије на повратку ка домовини у приобалну Дакију.

    Античка палата Феликс Ромулијана
    © Фото : Град Зајечар
    Античка палата Феликс Ромулијана

    Након најезде Словена крајем шестог века резиденција је напуштена.

    Данас посетиоци могу видети остатке некадашње палате са мозаицима изванредне лепоте, статуу императора Галерија Максимилијана, храм посвећен божанствима Јупитера и Херкула, јавна купатила.

    2. Резерват природе Увац

    Простире се на територији општина Сјеница и Нова Варош, на југозападу Србије, а заштићен је од 1971. године због невероватне лепоте и великог природног богатства.

    Меандри који су могу видети са многобројних видиковаца из околних села улепшани су са јединим природним стаништем белоглавих супова у Србији.

    Поглед на кањон Увца
    СЗМ
    Поглед на кањон Увца

    Уз мале пећине у којима се крију ове прелепе птице, резерват Увац у својим клисурама крије и неколико великих пећина, од којих је највећа још увек недовољно истражена Ледена пећина (дугачка два и по километра) која вас привлачи својим прелепим дворанама и бистрим језерцетом, преноси портал Дневна доза лепог.

    3. Водопад Прскало

    Налази се поред самог пута који од Ресавице води ка Честобродици, источно од Параћина.

    Висок је око 15 метара, врло је сиромашан водом чак и у пролеће када има воде, мада никада не пресуши.

    Водопад Прскало
    © Фото : wikipedia.org
    Водопад Прскало

    Водопад Прскало, као да је човек својом руком направио (мада врло личи на бајковити Толкинов плато замка Гондор у књизи о Господару прстенова) и оставио га на месту који је близу поред пута да могу сви да га виде, а опет довољно далеко да ретко ко прође.

    Призор на коме се очи одмарају, а поглед ка врху брзо заврши у малом виру који Прскало са мало буке већ годинама ваја уз помоћ реке Некудово чији се извор налази само неких 70-ак метара изнад водопада.

    4. Семетешко језеро

    На Копаонику се крије један занимљив природни феномен.

    То је језеро по којем острва плове, пречника око 60 метара, док је највеће острво дугачко 15м и обрасло растињем, а на њему је чак и неколико високих стабала. 

    © Фото : Википедија
    Семетешко језеро, плутајућа острва

    Пловећа острва представљају праву атракцију за све туристе који посете ово језеро, јер се острва померају када дува ветар, а исто тако их могу и посетиоци сами „возити”.

    Семетешко језеро је специфично и по томе што се његова дубина не може измерити, јер су подводни извори из којих језеро добија воду толико дубоки и широки да су и сами део њега.

    5. Власинско језеро

    Налази се на југоистоку Србије, на територији општине Сурдулица.

    Језеро је окружено планинама Грамада, Варденик и Чемерник, а налази се на 1.213 м надморске висине.

    Власинско језеро
    © Sputnik / Ивана Антић
    Власинско језеро

    Такозвана плутајућа острва, која настају при дизању водостаја језера, такође су специфичност Власинског језера и по јединствености у свету прави су мамац за туристе.

    Регистровано је више од 300 лековитих биљака око језера, а оно што је још карактеристично за флору је врло ретка биљка месождерка под називом росуља.

    6. Белоцркванска језера

    Ово туристичко место има велики потенцијал и премалу пажњу јавности.

    Налази се близу границе са Румунијом и обухвата целину од више десетина језера од којих се издваја седам. Најпознатије су Врачевгајско и Шљункара, а највеће купалиште представља градска плажа.

    © Фото : Туристичка организација општине Бела Црква
    Белоцркванска језера, плажа

    Уз језеро налази се и викенд насеље камп приколица, али и неколико мањих хотела и вила погодних за одмор.

    Белоцрквански бисер можда није место погодно за журке и проводе, али је итекако препоручљиво за породични одмор и отклањање стреса.

    7. Споменик природе Ђавоља варош

    Налази се испод планине Радан, 27 километара југоисточно од Куршумлије.

    На висини од 600 метара је овај необичан и редак призор око 200 рељефних фигура, насталих вишевеконим ерозивним процесима и које супротстављене са леве и десне стране литице формирају две „махале“- Ђавољу јаругу и Паклену јаругу.

    Ђавоља варош на Радан планини
    © Flickr / Rudolf Getel
    Ђавоља варош на Радан планини

    Битно за ово место је и Црвено врело, извор минералне воде, која није за пиће, али мештани тврде да је лековита и да њоме треба испирати болесна места.

    Оно што одувек прати ово место јесу многобројне легенде, од којих је најпознатија она према којој су те фигуре скамењени сватови, који су кренули да венчају брата и сестру, и које је Бог скаменио, како би спречио грех.

    Како због свог изузетно необичног изледа, тако и због легенди, које дају додатну дозу мистичности овом месту, Ђавоља варош свакодневно привлачи туристе широм света, а номинована је и за светско чудо природе.

    8. Манастир Студеница

    Важи за један од најлепших српских манастира због префињене архитектуре византијско– рашке школе, али и због прелепог амбијента у коме је смештен. Налази се на листи УНЕСЦО-а од 1986. године.

    Студеницу је подигао Стефан Немања у 12. веку, чије мошти се и данас налазе у овом манастиру.

    У Студеници се налазе и мошти Стефана Првовенчаног.

    Манастир Студеница, задужбина великог жупана Стефана Немање
    © Sputnik / Александра Илић
    Манастир Студеница, задужбина великог жупана Стефана Немање

    Некада је била један од најбогатијих манастира, али ратови и пустошења током дуге историје су учинили своје. Ипак, данас се у ризници Студенице могу видети неки од сачуваних драгоцених предмета.

    На 8 километара од манастира, налази се уклесана у литици испосница Св. Саве у којој је он писао Студенички типик и Житије св. Симеона Немање.

    9. Опленац

    Налази се на 80 километара од Београда, у непосредној близини Тополе.

    Место које одише лепотом листопадно-четинарских шума и историјом једне од најзначајнијих српских династија, Карађорђевића.

    Опленац, Црква Светог Ђорђа
    © Фото : Опленац.рс
    Опленац, Црква Светог Ђорђа

    Управо овде се налази њихов маузолеј који је започео краљ Петар Први Карађорђевић, а затим и читав историјско-меморијални комплекс, који касније постаје њихова задужбина.

    Данас се у оквиру овог комплекса могу видети Црква Св. Ђорђа, Маузолеј српске краљевске породице, краљеви виногради, музеј (Виноградарева кућа), кућа краља Петра, краљева вила, краљичина вила, Карађорђева црква, споменик Карађорђу и хотел.

    10. Крупајско врело

    Ако волите природу, воду, мирно место и добру храну Крупајско врело је прави избор за Вас.

    Налази се између села Милановац и Крупаја, у подножју Бељанице.

    Хомоље је познато као еколошка оаза, а лако се може увидети зашто обиласком овог места.

    © Фото : Википедија
    Крупајско врело

    Извориште се ствара на површини крашког језера. Плава боја на површини чини место нестварним.

    Не постоји реч којом се може описати идила Крупајског врела – оно се просто мора видети.

    Ту је и извориште лековите воде које употпуњује ово прелепо место. Врело је окружено шумом, а стазице које воде до њега указују да се кроз исту моше и пролазити.

    11. Рајачке пимнице

    Историја винарства представљају драгоцени део српског културног наслеђа. Њен материјални доказ – Рајачке пивнице (пимнице) јединствен је и у Србији и у окружењу.

    Пимнице су живи сведок начина живота и обичаја традиционалних винарских заједница Срба у Источној Србији кроз векове.

    © Фото : Википедија
    Рајачке пимнице

    Село Рајац специфично је по томе што поседује посебни део села где су смештени аутентични вински подруми – пимнице.

    Пимнице су изграђене још у 18. веку од дрва и камена и дан данас их локално становништво користи за одлагање вина. Током посете можете пробати вино а у неким и преспавати, окружени предметима из 18. и 19. века, пише Портал Млади.

    12. Археолошки локалитет Бело брдо, Винча

    Налази се на око 15 километара од Београда у истоименом селу на десној обали Дунава.

    Значај локалитета јесте у томе што су овде пронађени остаци неолитског насеља из периода око 5.500- 5.000 година пре наше ере, када је Винча постала велики привредни, верски и културни центар који је утицао на културу свих земљорадничких заједница на тлу средње и југоисточне Европе.

    © Фото : Туристичка организација Београда
    Археолошки локалитет Бело брдо, Винча

    Након проналаска бакра Винча је изгубила значај.

    Овде можете видети остатке неолитске цивилизације која је имала културу становања развијенијиу од средњовековне. Налазиште је поново отворено за посетиоце.

     

    Тема:
    Вирус корона се шири планетом (3050)
    Тагови:
    коронавирус, корона, туризам, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога